Cvetković razgovarao sa misijom MMF

Neophodan dogovor o sprovođenju stendbaj aranžmana u vrednosti od 1,1 milijardi evra

Premijer Srbije i ministar finansija Mirko Cvetković razgovarao je sa tehničkom misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Zuzana Murgasova.

Na sastanku je bilo reči o sprovođenju dogovorenih mera fiskalne politike, budžetu za 2012. godinu, makroekonomskom okviru za 2012. godinu, kao i nizu strukturnih reformi koje je Srbija u prethodnom periodu sprovela.

U narednim danima predstavnici MMF-a detaljnije će razgovarati o svim tim pitanjima sa predstavnicima Ministarstva finansija, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Zvanični razgovori predstavnika Srbije s misijom MMF-a počeli su jutros plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije.

Aranžman koji je Srbiji odobren 29. septembra 2011, u iznosu od oko 1,1 milijardi evra (935,4 miliona specijalnih prava vučenja), zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platno- bilansnih potreba zemlje.

Razgovori s misijom MMF, u okviru aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti, obavljeni su u novembru 2011. u Beogradu i bilo je planirano da 23. decembra Odbor izvršnih direktora MMF odobri prvu reviziju, što je odloženo.

Prema rečima Bogdana Lisovolika, stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji, Vlada Srbije se nije držala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDP, a odstupljeno je i od dogovorene visine deficita budžeta.

Lisovolik je ove nedelje izjavio da ima malo prostora za menjanje dogovorene politike, "što može da bude veliki problem za Srbiju ukoliko želi da ide putem održivog rasta".

Lisovolik je upozorio da su nova zaduživanja Srbije u budžetu u 2012. planirana za više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad dogovorene granice, što je oko 300 miliona evra (oko 30 milijardi dinara).

Predsednik Boris Tadić rekao je u petak na Jahorini da će sadasnja Vlada Srbije, kao i ona koja bude formirana posle izbora, voditi računa da država ne pređe granicu zaduženja veću od 45 odsto BDP.

(Tanjug)