Crkva zatvara legendarnu čardu u Kovilju

Đorđe Varenika, gazda ovog kultnog zdanja starog više od 200 godina, kaže da je razlog za zatvaranje činjenica da je SPC, kojoj pripada zemljište na kojem je kafana, odlučila da ne produži ugovor o zakupu

Nadaleko čuvena koviljska čarda "Na kraj sveta", biće zatvorena krajem aprila, jer Srpska pravoslavna crkva ne želi da produži ugovor sa zakupcem.

Preporučujemo

Đorđe Varenika, gazda ovog kultnog zdanja starog preko 200 godina kaže da je razlog za zatvaranje činjenica da je SPC, kojoj pripada zemljište na kojem je kafana, odlučila da ne produži ugovor o zakupu.

Prema nezvaničnim informacijama, crkva legendarnu kafanu želi da renovira, dovede struju i vodu i napravi prostor za vernike koji obilaze Koviljski manastir.

- Ovu kafanu je pre mene vodio moj otac i još u njegovo doba postala je nadaleko čuvena. Kod nas su dolazili mnogi političari, pesnici, glumci, boemi, sportisti… I nikome nije smetalo što nema ni struje ni vode. Sada hoće da je renoviraju i urede. Ne znam šta će od toga ispasti, ali… duša me boli - kaže on za "Novine novosadske".

DOM LEGENDARNIH BOEMA

U "Na kraju sveta" gostio se Mika Antić, tamo je svraćao Ivo Andrić, za vreme stare Jugoslavije skoro svi "viđeniji" političari iz cele zemlje dolazili su do te kafane i nema onog koji nije bio oduševljen tim mestom. Ono je i dan danas sinonim za dobru riblju čorbu i odmor u prirodi. Sve je to dokumentovano u knjizi utisaka u koju su se upisavali brojni gosti.

- Za sve ove godine ne mogu ni nabrojati, niti se setiti svih tih ‘ajde da kažemo poznatih ličnosti koje su bile u našoj kafani. Ne mora više kafanu niko od mojih Varenika da vodi. Samo neka je ne ugase - apeluje Dorđe.

Trenutno, i prema svemu sudeći, velika tradicija o kojoj svedoči i natpis na kafani: "Ovde su pili i jeli naši očevi, dedovi, pradedovi, čukundedovi, navrndedovi, askurđeli, kurđeli, kurebali i sukurdovi. Danas pijemo mi… Kurajberi", biće prekinuta.

Kafana "Na kraj sveta" upisana je i u turističku mapu Vojvodine kao jedna od stvari koja se pored Koviljskog manastira ne sme "omašiti", a postoje indicije da je Zavod za zaštitu spomenika hteo da je uzme pod svoje i pretvori u kulturno dobro.

(I. M. / Novosadske novine/ 021)