Stručnjaci tvrde - jedemo sve otrovniju hranu!

Paraziti u ribi, genetski modifikovana soja, aflatoksini u mladom siru - samo su neke od nedozvoljenih supstanci koje svakodnevno unosimo u organizam. Koliko su oni opasni po zdravlje?

Nakon prašine koja se u javnosti digla oko premašivanja dozvoljene koncentracije kancerogenog aflatoksina u mleku, postavlja se pitanje do koje mere su po naše zdravlje opasni ne samo proizvodi napravljeni od takvog mleka, već i ostala hrana koju jedemo? Sudeći po Telegrafovim sagovornicima, svakodnevno konzumiramo genetski modifikovanu hranu i unosimo izvesne parazite u organizam sa raznim namirnicama. Ipak, ima i stručnjaka koji tvrde da nema mesta panici. Koga onda poslušati?

Preporučujemo

- Kao profesor genetike, u potpunosti podržavam korišćenje genetski modifikovanih biljki, jer su otporne na insekte, viruse i gljive. To pre svega znači da kod takvih biljaka ne moraju da se koriste insekticidi, herbicidi i pesticidi, i da je njihova konzumacija daleko manje opasna po zdravlje ljudi od konzumacije organske hrane - objašnjava za Telegraf profesorka Gordana Šurlan sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ona navodi i da Vlada veoma dobro zna za Udruženje kod Kikinde, koje gaji genetski modifikovanu soju, ali da ne vidi razlog zašto bi njihovo delovanje bilo sankcionisano.

- Pola sveta koristi genetski modifikovane biljke u proizvodnji hrane, pa im ništa ne fali! Nisam čula da se bilo ko u Americi, Kini ili Indiji razboleo ili umro od genetski modifikovane kukuruzne soje - kategorična je profesorka Šurlan.

Ona dodaje da bi kazne na adresu Udruženja mogle da dođu samo zato što su uzgoj kao i korišćenje genetski modifikovane soje kod nas zakonom zabranjeni.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, međutim, jedan je od retkih koji tvrde da GMO hrana nimalo nije bezazlena.

U svakom slučaju - Pandorina kutija je otvorena, a ko je u pravu, nažalost, sazaćemo tek za nekoliko godina kada "đavo" ili "anđeo" budu i u Srbiju došli po svoje.

(Katarina Vuković)