VELIKI JUBILEJ: Kapetan Mišino zdanje slavi 150. rođendan!

Ovu velelepnu zgradu Miša Anastasijević zaveštao je "svome otečestvu" za prosvetne potrebe 24. februara 1863. godine, za smeštaj Velike škole i naučnih "zavedenija". Danas je u njoj Rektorat Univerziteta u Beogradu

Univerzitet u Beogradu sutra će na svečanosti obeležiti 150 godina Zadužbine kapetan Miša Anastasijević, u čijem se zdanju i danas nalazi Rektorat vodeće visokoškolske ustanove u regionu.

Preporučujemo

Ovu velelepnu zgradu, danas poznatu kao Kapetan Mišino zdanje, Anastasijević je zaveštao "svome otečestvu" za prosvetne potrebe 24. februara 1863. godine, za smeštaj Velike škole i naučnih "zavedenija".

Rođen je 24. februara 1803. godine u Poreču na Dunavu. Bekstvo od Turaka preko Dunava u Austriju dovelo je do poznanstva sa trgovcem Stojanom Matrošlijom i uspešnog zajedničkog poslovanja.

Tokom 1817. godine Miša postaje đumrugdžija (carinar) na skeli Dubrovačkoj. Nakon nekoliko godina ovog zanimanja i određene usteđene svote novca, Miša se konačno opredeljuje za trgovinu.

Već kao dvadesetogodišnjak svrstava se među bogatije ljude u Srbiji. Postavši uspešan trgovac, Miša se 1825. godine ženi mlađom ćerkom sveštenika Ilije Uroševića, Hristinom, čiji je rođeni brat Sima tada bio jedan od pisara-sekretara kneza Miloša.

Tako stupa u saradnju i sa knezom. Napušta trgovinu "na malo" i započinje trgovinu stokom, a kasnije i solju.

Hatišerifom iz 1833. godine rešen je teritorijalni i ekonomski položaj Srbije. Dobivši pod svoju upravu Ðerdap i Krajinu, Srbija je uvećala broj stanovnika i promet robom se pojačao.

Po prisajedinjenju novih nahija knez Miloš ih je obišao i tom prilikom Mišu Anastasijevića postavio za Dunavskog kapetana. Svojim novim položajem kapetan Miša tako ulazi i u sferu diplomatije i međunarodnog sudstva.

Kapetan Mišina "imperija" ili "prva srpska multinacionalna kompanija", kako bismo je danas nazvali, brojala je oko 10.000 ljudi, 23 filijale, odnosno kamarašije-solarice u raznim mestima na Savi i Dunavu i najmanje 74 broda "solarica", kao i devet spahiluka u Vlaškoj.

Glavna kancelarija "imperije" bila je u Bukureštu, a uprava u Beogradu.

(Telegraf.rs / Tanjug)