GAVIN MENZIZ: Balkanci su otkrili Ameriku pre Kolumba! (FOTO)

Britanski književnik, istoričar i bivši kapetan Kraljevske mornarice otkriva za Telegraf kako su i kada Pančevci videli na nebu dva sunca, kao i kako je dešifrovao jezik Atlantiđana

Knjiga "Iščezlo carstvo Atlantide" (Laguna) britanskog istoričara, književnika i bivšeg kapetana Kraljevske mornarice Gavina Menziza istorijski je potkovana tvrdnja ne samo da je Platonova misteriozna civilizacija Atlantida postojala, već i da su njeni žitelji otkrili Ameriku pre 4.000 godina.

Preporučujemo

Prema Menzizovim tvrdnjama, zasnovanim na geološkim istraživanjima i tehnološki najnaprednijim DNK podacima, Atlantida je zapravo bila ogromna trgovačka imperija, koja se sa Sredozemlja proširila na Britaniju i sever Evrope, Indiju, pa čak i Severnu Ameriku.

Osim što detaljno opisuje kako je vulkanska erupcija zbrisala Atlantidu s lica zemlje za svega 24 časa, Menziz čak i dešifruje jezik kojim su pričali Atlantiđani.

Autor čuvenih kontroverznih bestselera "1421: Godina kad je Kina otkrila svet" i "1434: Godina kad je veličanstvena kineska flota doplovila do Italije i pokrenula renesansu" nedavno je promovisao svoju poslednju knjigu u Beogradu. Ekipa Telegrafa iskoristila je priliku da se sa ovim tipičnim, pomalo čini se ekscentričnim, britanskim gospodinom sretne u knjižari "Delfi". U hodu nam je objasnio da je ovo šesti put da je u Srbiji:

- U periodu između 1962. i 1971. godine bio sam pet puta u Srbiji! Do tada sam veći deo života kao kapetan podmornice proveo u severnoj Rusiji. Tamo je nekako sve bilo sivo! Nebo, zemlja, voda... Srbija je došla kao sjajna promena. Supruga i ja smo bili doslovce oduševljeni - počinje priču za Telegraf Menziz.

Prvi put kada je bio u Srbiji, prvo što je posetio bili su manastiri Gračanica i Dečani:

- Nakon toga, prošli smo potez od Ðerdapa, preko Smedereva, Beograda, Petrovaradina, pa uz Dunav do Budimpešte. Tada smo prvi put čuli sve o teškoj istoriji srpskog naroda i o tome kako su sprečili invaziju Turaka na istok.

Malo je poznato da zastupate tezu da su ne samo Kinezi već i Balkanci stigli u Ameriku pre Kolumba?

- Za to postoje dokazi. Hrvati i Srbi su u 15. veku bili nadaleko čuveni moreplovci. Oni su čak nekoliko decenija pre Kolumba stigli na obale Amerike. Najbolji dokaz za to je čitava grupa ostrva na severnoameričkoj obali Atlantika, čiji žitelji i dan-danas govore neki oblik srpskohrvatskog jezika. Te podatke sam našao u Kotoru, gde je svojevremeno bila jedna od najboljih škola za pomorce na svetu. Čak je i Petar Veliki slao svoje pomorce u tu školu.

Kom režiseru biste dali da vašu knjigu preseli na veliko platno?

- Moji omiljeni režiseri su Stiven Spilberg, Klod Šabrol, Ingmar Bergman i Akira Kurosava. S obzirom na to da su svi osim Spilberga preminuli, onda će moj izbor biti Stiven Spilberg.

Opišite mi atmosferu oko vas dok pišete? Dozvoljavate li vašoj supruzi da vam se meša u posao?

- To uopšte nije romantično kao što vi mislite. Ova knjiga jeproizvod timskog rada. Više od stotinu ljudi je radilo na njoj: istraživača, publicista, izdavača... Sam tekst sam napisao za šest nedelja, a ženi svakako dozvoljavam da mi se meša u posao. To je jedini način da ne ispadnem gluplji nego obično (smeh).

O čemu će biti vaša sledeća knjiga?

- O kosmičkoj pojavi "dva sunca". Znate, Darvin nas je zvao "deca evolucije". Platon je, pak, tvrdio da smo "deca katastrofa", jer je svaka nova nicala na temeljima stare, uništene civilizacije. Verujem da smo deca i evolucije i katastrofe. Pa, ako malo bolje obratite pažnju, biće vam više nego jasno da su dela velikih umetnika zapravo obične kopije. Šta su drugo Pikasove slike, ili, dela Henrija Mura nego kopije praistorijske umetnosti.

(Katarina Vuković)