GASI SE "AVALA FILM": Likvidacija srpskog Holivuda u martu

U ime Agencije za privatizaciju, koja upravlja našim nekadašnjim "Holivudom na istoku", stečajni poverenik Dragan Perković nije želeo da javno komentariše odluku o rasprodaji, jer nisu završene sve procene imovine

Likvidacija "Avala filma", našeg najvećeg i jedinog državnog filmskog studija, nad kojim se od 23. maja 2011. odlukom Privrednog suda u Beogradu sprovodi stečajni postupak, mogla bi da započne tokom marta.

Preporučujemo

U ime Agencije za privatizaciju koja upravlja našim nekadašnjim "Holivudom na istoku", stečajni poverenik Dragan Perković, doduše nezvanično, najavio je da će rasprodaja imovine kojom će se namirivati dugovanja prema poveriocima početi prodajom prava za otkup 250 filmova u produkciji "Avala filma", i jedne zgrade u njenom vlasništvu. Perković nije želeo javno da komentariše odluku o rasprodaji jer nisu završene sve procene imovine, i da njih, po zakonu, može da objavi samo Agencija za privatizaciju, pišu "Večernje novosti".

Gorana Glavonjića, predsednika Skupštine poverilaca i nekadašnjeg člana UO "Avala filma", ovo iznenađuje.

- U svakom stečajnom postupku jedini cilj Agencije za privatizaciju je namirivanje poverenika i ovlašćenja stečajnog upravnika su vrlo široka. Mi smo, s naše strane, sve učinili da do stečaja ne dođe. Sva filmska udruženja, umetnici, filmski radnici su apelovali i molili sve Vlade, premijere i ministre za kulturu da se angažuju za spas "Avala filma". Izuzev sporadičnih obećanja, niko ništa nije uradio. Ne znam da li sadašnja Vlada ima nameru da obustavi stečajni postupak, ali u svakom slučaju, prodaja filmova, putem javnog konkursa, već je nezvanično najavljena. Ne znam šta će se sve oglasiti na prodaju, i ne znam koje bi akcije mogli da izvedemo da u ovoj državi nekoga zaintrigiramo da pomogne da jedan od najvrednijih filmskih studija u ovom delu Evrope, deo istorije naše kinematografije, ipak preživi - ističe Glavonjić.

On podseća i da je Ustavni sud Srbije doneo odluku po kojoj je "Avala film" otišao pod stečaj neustavno, ali da ta odluka nije sprovedena.

"Slučaj" najstarijeg i najslavnijeg srpskog filmskog studija utoliko je "zanimljiviji" što bi se kroz stečaj namirili poverenici za dug 98.000.000 dinara (što je oko milion evra), a prema nekim procenama, sadašnja tržišna vrednost "Avala filma" je oko 105.000.000 evra.

MINISTAR TRAŽI REŠENJE

Zakon o kinematografiji je "obećavao" i konkretnu pomoć države za očuvanje "Avala filma". Započelo je formiranjem komisije od stručnjaka raznih profila, kao i onih koji bi mogli da razreše komplikovane vlasničke i svojinske odnose "Avala filma". Prema rečima Zorana Jankovića, predsednika Stručnog saveta Filmskog centra Srbije, angažovanog za rešavanje ovog problema, zajedno sa Darkom Bajićem, predsednikom UO FCS, oni će strategiju tokom iduće nedelje predstaviti ministru kulture.

- Imamo obećanje ministra Bratislava Petkovića da će pokušati da reši problem "Avala filma", tako što će se nekako postići dogovor da ipak ne ide na prodaju - kaže Janković.

NAJVEĆI PROBLEMI  - NEREŠEN STATUS I VLASNIČKA STRUKTURA

Najveći problem "Avala filma" je nerešen status i vlasnička struktura - 51 odsto kapitala, od 1990. godine pripada kompaniji "Jugoeksport", koja je pod stečajem, a 49 je u vlasništvu "Avala filma". Studio koji je uz Prag nekada bio centar filmske industrije u ovom delu Evrope, sada je u katastrofalnom stanju - u funkciji je samo najveći Studio 1 (u zakupu TV "Pinka").

Svi ostali poslovni prostori, i to dugogodišnjim ugovorima, takođe su izdati u zakup privatnim firmama (ima ih oko 45), uključujući i italijanski "Film 87" Pjera Amatija, koji je tu investirao oko 150.000 evra. Kancelarije za zaposlene radnike "Avala filma" (do stečaja ih je bilo oko 100) takođe ne postoje, a od nekadašnje opreme koja je opsluživala svetski poznate producente, radi samo agregat i nekoliko rasvetnih tela. U slučaju prodaje "Avala filma", država bi morala da bude spremna i na otkazivanje ugovora.

Imovinu "Avala filma" čini oko 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, više od 30 hektara zemljišta i šume. Država bi najpre morala da reši pitanje vlasništva zemljišta na kome se nalazi, koje je kako se tvrdi, gradsko građevinsko zemljište dato Filmskom gradu na korišćenje.

(M. R. / Izvor: Večernje novosti)