ISTRAŽUJEMO: Zašto Srbi ne žele azilante u svom mestu (FOTO)

Centar u Bogovađi je zbog nedostatka kapaciteta smestio 80 azilanata u privatni smeštaj u obližnjem selu Vračević. Deo meštana na njima zarađuje, ali ih većina ne želi u svom komšiluku

Centar za azilante u Bogovađi je zbog nedostatka kapaciteta dobio još jedno prihvatilište, "istureno odeljenje", kako ga nazivaju meštani sela Vračevići, u kojem se nalazi novi privremeni smeštaj. Reč je o porodičnoj kući braće Branimira i Dragića Stojkovića, koji su svoj objekat izdali za smeštaj azilanata.

Preporučujemo

Stanovnici sela Vračević su po pitanju svojih komšija iz afričkih zemalja uglavnom podeljeni. Neki su videli dobru priliku za zaradu, pa evro "Afrikancima" računaju kako oni hoće, dok je veći broj meštana potpisao peticiju za njihovo hitno iseljenje, dajući vlastima rok od svega tri dana.

Smeštajni kapaciteti objekta u Bogovađi mnogo su manji od potreba, pa je Komeserijat za izbeglice objavio javni konkurs meštanima okolnih sela za izdavanje objekata po ceni od 50 evra po osobi, objašnjava upravnik Centra za azilante Stojan Sjekloća.

- Kapacitet Centra u Bogovađi je 150 mesta, a mi smo ovde imali 230 azilanata. Spavali su napolju, po šumama, a to niko ne bi dozvolio. Žene i decu odmah smo zbrinuli, a ostale smo poslali u privatni smeštaj u selu Vračevići. Vlasnik objekta se javio na konkurs i uslovi koje je ponudio bili su najbolji mogući iako nisu zadovoljavajući. Međutim, meštani nisu blagonakloni prema ovoj odluci, toliko da se dogodio incident i neko je kamenicom razbio prozor sobe u kojoj oni spavaju. Oni su sada veoma uplašeni – kaže Sjekloća.

U kući Branimira Stojkovića sada je smešteno oko 50 osoba  iz Avganistana, Somalije, Alžira, Irana, Iraka, Sirije, Mjanmara. Njih dvadesetek je prevezeno u azil u Banji Koviljači. Stojković kaže da zasad nije bilo problema.

- Kada sam izdao kuću, obavestio sam prve komšije i niko nije imao ništa protiv. Oni su vrlo mirni, ne svađaju se, ne tuku. Nije bilo potrebe da brat i ja budemo sa njima, ali od kada je kamenicom razbijen  prozor, jako su uplašeni i mi moramo da dežuramo po celu noć– objašnjava Stojković, i dodaje da su mu neki od njih postali dobri prijatelji, a čak je među njima pronašao i frizera kod kojeg se šiša.

Jedan od azilanata Abdul K. (26) kaže da sve što bi želeo je da u bilo kojoj zemlji na svetu ima legalan status.

- Krenuli smo ovamo preko Grčke i Makedonije. Kontrola na makedonskoj granici bila je izuzetno jaka. Spavali smo u šumama, nismo jeli danima. Ovde smo dobili privremeni smeštaj i jedan obrok dnevno, a ostalu hranu kupujemo u marketu u Bogovađi, jer u selu nije bezbedno. U Maliju sam bio učitelj u osnovnoj školi i znam da to ovde ne bih mogao da budem, ali bih radio bilo šta.Voleo bih pre svega da dobijem legalan status -  priča Abdul K.

U centru u Bogovađi ima azilanata koji pokušavaju da se integrišu. Dvojica dečaka iz Somalije, iz porodice azilanata, pošli su u prvi razred lokalne osnovne škole.

Džamal i Salah stari 12 godina, koji su u Centru za azilante proveli godinu dana, savladali su srpski jezik i želeli bi da ostanu ovde ako to bude moguće, objašnjava Mara S, koja brine o higijeni u Centru.

- Kada bih mogla, kući bih ih povela. Žao mi je što se tom narodu dešavaju takve stvari - kaže Mara.

Za porast broja azilanata u Srbiji  kriva je sve teža ekonomska situacija u Grčkoj, jer njihova migraciona politika nije dovoljno efikasna, a azilanti biraju Srbiju jer im je blokiran put od Grčke do Italije trajektom, preko luke Patra.

Država ima ogromne troškove za njihov smeštaj, pa se samo za centar u Bogovađi iz državne kase mesečno izdvaja čak 50.000 evra.

(Lj. Vučetić / Foto: M. Đorđević)