AKADEMSKO TEZGARENJE: Profesori nezakonito predaju na više fakulteta

Iako protivzakonito, univerzitetski profesori često rade na više univerziteta, a neki fakulteti prijavljuju fiktivne spiskove zaposlenih samo da bi dobili dozvole za rad. Jedinstveni registar zaposlenih profesora na univerzitetima u Srbiji ne postoji, pa je takvom kršenju zakona teško ući u trag

Po zakonu jedan univerzitetski profesor mora da ima najmanje 70 odsto časova na matičnom fakultetu a, uz dozvolu Senata, još 30 odsto na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi. Ipak, u praksi se to često ne poštuje. Ući u trag takvom kršenju zakona nije lako, jer ne postoji registar zaposlenih profesora na univerzitetima.

Problem se javlja i zato što mnogi prijavljivljuju fiktivne spiskove zaposlenih profesora samo da bi na taj način dobili dozvolu za rad.

Prorektor Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović kaže da posle dobijanja dozvole za rad neki fakulteti otpuste profesore i rade sa manjim brojem kadrova.

- To ima za posledicu loš kvalitet nastave i preopterećenost nastavnika. Ako pogledate sajtove mnogih visokoškolskih ustanova, videćete predavače koji najverovatnije nisu održali ni jedan jedini čas. To je obmana studenata - kaže Popović.

Fluidnost priče i radnog vremena preliva se i na okruženje, jer su mnogi profesori angažovani, na primer, i na fakultetima u Crnoj Gori, ili Republici Srpskoj. Koliko i kako − ne zna se.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević kaže da jedan profesor može da bude sedam puta zaposlen i da ima 700 odsto radnog vremena.

- Čim nemate jedinstven registar nastavnika, čim sve nije javno, cela priča je otvorena i fluidna - objašnjava Kovačević.

U inspekciji kažu da sve to znaju. Velimir Tmušić iz inspekcije Ministarstva prosvete i nauke kaže da su se i radne knjižice prodavale kako bi stajale u dosijeima određenih fakulteta dok se uradi akreditacija i izda dozvola za rad.

- Posao komisije za akreditaciju nije samo da izda dozvolu, već i da proveri da li je ta dozvola u svakom trenutku validna - objašnjava Tmušić.

Da bi se sve popravilo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje obezbedio je program za kreiranje kompletnog registra profesora, ali u njemu još nema podataka.

Srđan Stanković iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da ima otpora, jer svaka visokoškolska ustanova gleda svoje interese.

- Vrlo je verovatno da postoje razne stvari koje visokoškolska ustanova ne želi da deli sa drugima, dakle informacije šta radi, kada radi i tako dalje - ističe Stanković.

Problem je i što su do sada sve visokoškolske ustanove kontrolisala samo četiri inspektora. Nadležni najavljuju da će ih u ovoj godini biti više, jer će ubuduće svi prosvetni inspektori moći da kontrolišu rad svih obrazovnih institucija.

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)