RADOMIR PUTNIK: Slavni vojskovođa koji u Kanadi ima svoju planinu (FOTO)

Iza slavnog vojvode ostale su knjige, odlikovanja, ali i priznanja stručne vojne javnosti zbog brojnih pobeda s početka 20. veka kojima je odbranio čast države i kralja

Jedan od četvorice slavnih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. godine. Za života je čast otadžbine odbranio na nekoliko najvećih ondašnjih frontova, ali, nažalost, nije dočekao da u otadžbini i umre. O tome koliko je vojvoda poznat širom sveta, govori i činjenica da je čak i planina u Kanadi po njemu dobila ime.

Sredinom 19. veka sa Kosova se u Belu Crkvu doseljava porodica, čiji je najmlađi član sedmogodišnji Arsenije. Neko od lokalnih meštana upita ga kako se zove, ali dete odgovori da je putnik u nepoznatom pravcu. Od tada će ga svi zvati Arsenije Putnik, što će kasnije postati i prezime njegovoj porodici. Arsenijev sin Dimitrije je učitelj, a unuk Radomir u rodnom Kragujevcu sa svega šest godina kreće u osnovnu školu.

TROJKA IZ NEMAČKOG

Dobar đak, učtiv i odmeren, ali mlađani Radomir voli da se u društvu nametne kao prvi, da se njegova sluša. Od oca je čuo da ne treba da uči samo za školu, već i za život. Mnogim nastavnicima zadaje glavobolju, jer često postavlja potpitanja posle njihovih predavanja. Kako nastavnici ne vole da naširoko objašnjavaju ono što predaju, već se strogo drže teme, Radomir kod njih nije omiljen.

Tako mu, jednom prilikom, nastavnik nemačkog jezika daje trojku, iako će se Radomir kasnije kroz vojničku karijeru ovim jezikom tečno služiti i veoma retko koristiti rečnik, čak i kada čita nemačku literaturu.

Septembra 1861. godine, Radomir Putnik završava prvi razred gimnazije i odmah upisuje Vojnu akademiju, odsek Artiljerijska oficirska škola. Pet godina kasnije, akademiju završava kao osmi u generaciji. Dobija čin artiljerijskog potporučnika decembra 1866, kada je postavljen za komandira voda 4. poljske baterije. Međutim, on ovu dužnost ne preuzima, prvenstveno zato što je bio talentovan crtač, pa je zadržan na radu u Topografskom odeljenju Ministarstva vojnog. U Ministarstvu vojnom radi do januara 1867, kada je prebačen u operativnu jedinicu, gde postaje komandir voda, da bi dve godine kasnije postao komandant baterije.

Prva bitka u kojoj učestvuje brigada pod Putnikovom komandom je Boj kod Kalipolja. Srpska vojska ovde trpi poraz, uglavnom zbog loše organizacije i postavljanja vojske od strane Františeka Zaha. Ovaj i niz poraza u bitkama na Adrovcu, Šiljegovcu, Krevetu i Đunisu, dovešće do poraza Srbije u prvom ratu sa Turskom.

Ipak, pokazuje se da je Radomir Putnik sposoban i hrabar oficir, koji je i odličan komandant sa velikom stvaralačkom inicijativom. Zbog svojih dela u ovom sukobu, Putnik će sredinom oktobra 1876. biti unapređen u kapetana prve klase, a samo dva meseca kasnije u čin majora.

OSLOBAĐANJE NIŠA, VRANJA I GNJILANA

Za vreme drugog rata sa Turskom, Putnik komanduje centralnom kolonom Šumadijskog korpusa koja učestvuje u borbama oko Pirota. Kao komandant Rudničke brigade učestvuje u oslobođanju Niša, dok je tokom oslobođanja Vranja komandovao Veterničkom kolonom. Komandujući istom jedinicom, on 31. januara 1878. godine nanosi poraz turskim snagama na Goču i Devotinu. Jedinica nastavlja borbe i 4. februara oslobađa Gnjilane. Narednog dana jedinica stiže do Gračanice i Lipljana, gde stiže naređenje o prestanku borbi.

Naredne godine Radomir Putnik putuje u Rusiju kako bi se upoznao sa naoružanjem u sklopu ruske vojske. Po povratku sa ovog putovanja, položio je prijemni ispit za generalštabnu struku. U Glavnom generalštabu neko vreme provodi na praktičnom radu. Po završetku rada u Glavnom generalštabu postaje načelnik štaba Dunavske divizije, a uskoro je unapređen je u generalštabnog potpukovnika. Tokom srpsko-bugarskog rata Putnik je načelnik štaba Dunavske divizije, čija su ratna dejstva u rejonu reke Slivnice.

Na ploči su na engleskom uklesane ove reči:

"Planina Putnik nazvana je u znak večnog sećanja na muškarce i žene iz savezničkih oružanih snaga u Srbiji i njihovog vođe, vojvode Radomira Putnika (1847–1917). Srbija je izgubila četvrtinu svog stanovništva, kako pripadnika vojske, tako i civila za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova žrtva bila je deo kanadskih i savezničkih borbi u Evropi protiv tri carevine u cilju zaštite ljudskih prava i slobode čovečanstva."

Podsetimo, pre nekoliko dana bila je godišnjica smrti slavnog vojvode Mišića, a Telegraf je pisao i o tužnoj sudbini koja je zadesila vojvodu Petra Bojovića i poniženjima koje je trpeo od sopstvenog naroda.

(M. Stojanović)