MAJSTORI SMO: Srbi prvi napravili hleb od tikve!

- Pogača od isceđenog semena tikve sadrži mnogo toga što savremenom čoveku nedostaje u ishrani. Upravo zbog toga, odlučili smo da pokušamo da je "upakujemo" u proizvod koji se svakodnevno koristi - kaže Jasna Mastilović, naučni savetnik Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu

Zelene je boje, ima nutritivne karakteristike mesa, koristi se kao dodatak za hleb i peciva, a nastalo je - od tikve. Stručnjaci novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, u saradnji sa stručnjacima kompanije "Pan union oil", prvi u svetu uspeli su da naprave brašno od tikve, odnosno, od ostatka tikvinog semena koji se dobija posle ceđenja ulja.

Preporučujemo

Put do ovog rezultata, međutim, nije bio kratak i jednostavan. Branislav Panić, vlasnik "Pan union oila", priča da je sve počelo kada je probao "pogaču", odnosno nusproizvod kod ceđenja ulja semena tikve "golice", koja se koristila kao stočna hrana. Pomislio je da bi "pogača" mogla da se koristi i u druge svrhe. Onda su počela istraživanja na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Uradili smo, relativno brzo, sva ispitivanja i analize i utvrdili smo kako je "pogača" u stvari jako poželjna kao dodatak ljudskoj ishrani, jer ima izuzetne nutritivne vrednosti, kojima dobrim delom nadmašuje meso - objašnjava Jasna Mastilović, naučni savetnik Instituta.

- Praktično, pogača od isceđenog semena tikve sadrži mnogo toga što savremenom čoveku nedostaje u ishrani. Upravo zbog toga, odlučili smo da pokušamo da je "upakujemo" u proizvod koji se svakodnevno koristi. Opredelili smo se da napravimo specifično brašno, koje će se dodavati hlebnom brašnu. Eksperimentima smo došli do toga da je najbolje da se u "redovno" brašno doda 20 odsto našeg brašna i da tada kriška hleba dobija karakteristike ukusnog sendviča, sa šunkom, puterom, pa i salatom - rekla je ona.

Ovaj posao uspešno je završen, a kasnije istraživanje pokazalo je da su Novosađani jedini na svetu koji su došli na takvu ideju.

(I. M. / Izvor: Vesti)