PIROTSKI NADIMCI: Baboje**c, Trećasmena, Palisvet, Hoćešnećeš...
Brzokonjče, Trčivelko, Olrajt, Borimečka, Tupakaka i Onsiznaje samo su neki od nadimaka Piroćanaca koje je direktor tamošnjeg Istorijskog arhiva prikupio za svoju knjigu - njih više od 4.000
Piroćanci su, osim po prvoklasnim specijalitetima poput ovčjeg sira, kačkavalja, ćilima, poznati i po običaju da svako u ovom gradu mora da ima nadimak. Osim ljudi, nadimci se daju i spomenicima, pa su tako nekadašnju fontanu na čijem je vrhu bila statua vilinog konjica pirotski šereti godinama nazivali komarcem.
Preporučujemo
CRNO-BELI SVET: Britanci još koriste stare televizore!
OČAJNA MAJKA: Kad mi već rušite kuću, dajte mi bar posao!
Brzokonjče, Trčivelko, Tupakapa, Palisvet, Olrajt, Borimečka, Babojebac, Hoćešnećeš, Onsiznaje, Trećasmena samo su neki od nadimaka Piroćanaca po kojima su njihovi "nosioci" postali poznati i čuveni i van Pirota.
Na svu sreću, ovi jedinstveni nadimci, od kojih su mnogi sastavljeni od dve ili više reči, što je svojstveno Piroćancima, ostaće zauvek deo zaostavštine, za šta se pobrinuo direktor Arhiva u Pirotu Mileta Manić. Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg se odlučio na ovakav nimalo naivan poduhvat jeste činjenica da je nadimaka sve manje i da mnogi polako tonu u zaborav.
- Pirotski kraj je jedinstven po tome da ima mnogo nadimaka, više nego u bilo kom drugom kraju. Nadimaka je najviše bilo u doba Turaka, kada se prezimena nisu često koristila, pa su se svi međusobno znali po nadimcima. Međutim, u novije vreme, sa urbanizacijom, nestajanjem sela, nadimaka je sve manje jer, jednostavno, u gradu ima mnogo ljudi koji se ni ne znaju dovoljno međusobno, a i ako se znaju, znaju se po imenima i prezimenima - kaže Manić.
(G. P.)