ZAŠTO UVOZIMO "SRPSKE" PROIZVODE: Krompir, papriku, kupus i pasulj kupujemo po celom svetu!
Najpoznatije povrtarske kulture na srpskim njivama doslovno propadaju jer se ovo povrće uvozi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, ali i iz Australije, Kirgistana i Kine
Kupus, paradajz, krastavac, papriku, crni luk, kelj i krompir Srbija u ogromnim količinama uvozi iz inostranstva, iako je 70 posto naše ukupne teritorije pod poljoprivrednim zemljištem!
Stručnjaci kažu da su posredi dva problema: sezonska proizvodnja i nedovoljna organizovanost poljoprivrednika.
Na fotografiji računa koji je redakciji Telegrafa poslao čitalac J. A. vidi se da je u jednom beogradskom supermarketu kupio beli krompir iz uvoza!
- Iznenadio sam se kad sam video da je krompir iz uvoza, a na svega nekoliko metara je pijaca, koja je puna domaćeg krompira. Nisam znao da je u prodavnici uvozni, inače ne bih ni kupio - kaže naš čitalac.
4. Pasulj
Iako je najpoznatija, i u Srba najomiljenija sorta pasulja - tetovac - poreklom iz Makedonije, u Srbiji se ova biljka uzgaja na oko 20.000 ha, sa prosečnim prinosom od 1,3 t/ha, a može se gajiti kao združeni usev, ali se ne znaju tačne površine. Pasulj živi u simbiozi sa bakterijama azotofiksatorima, one mogu da koriste atmosverski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljke. Godišnje ovako stvorenog azota u zemljištu može ostati i preko 150 kg/ha.
Jedna od najpoznatijih priča o uzgoju pasulja u Srbiji je ona o već čuvenom selu Ravni Topolovac, u Banatu, gde se oko dve trećine stanovništva bavi uzgojem pasulja.
(Milica Stojanović)