OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA: Oko 500.000 skrivanih dokumenata ugledaće svetlost dana!
- Nemamo ništa protiv otvaranja tajnih dosijea, ali uz poštovanje interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena, kao što ne smeju biti ugrožena ni ljudska prava pojedinaca - kaže Jovan Stojić, šef Kabineta direktora BIA
Hiljade dobro čuvanih stranica o ucenjivanju političara, politički motivisanim ubistvima, saradnicima domaćih i stranih obaveštajnih službi, o nameštenim karijerama i propalim funkcijama mogle bi ove godine, posle 13 godina, da budu otvorene.
Preporučujemo
ONESVESTIO SE NA SVADBI: Verovatno nije očekivao da toliko dugo traje (VIDEO)
MOTKA DEMOKRATIJA U BAČU: Tuča demokrata i naprednjaka, deset povređenih!
Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, koji je Vlada usvojila prošlog meseca, precizira da će Dačićev kabinet uskoro obrazovati interresornu radnu grupu, koja će analizirati donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea.
Predmet zakona biće ne samo dokumentacija službi bezbednosti, već i način na koji će lica o kojima su dosijei vođeni imati uvid u njih, koji centralni organ će u praksi sprovoditi zakon, kako će se skidati oznake tajnosti.
Radnu grupu obrazovaće Vlada, a rok za prve rezultate je 1. septembar. Dotle će grupa morati ili negativno da odgovori na zahtev EK i konstatuje da ne postoji potreba za zakonom, ili da počne njegovu izradu.
U BIA se nadaju da će do tada biti konsultovani.
- Nemamo ništa protiv otvaranja tajnih dosijea, ali uz poštovanje interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena, kao što ne smeju biti ugrožena ni ljudska prava pojedinaca - kaže kratko za "Novosti" Jovan Stojić, šef Kabineta direktora BIA.
Niko ne zna koliko u Srbiji postoji tajnih dosijea. Spekulacije idu od 100.000 do čak pola miliona. Sve ove godine tajne arhive vodile su DB, VBA, VOA i Ministarstvo spoljnih poslova, koje je imalo čak dve službe. Svoju "bazu podataka" imao je i nekadašnji Savez komunista, i do danas se ne zna gde je ona završila.
U skupštinskoj proceduri već se nalazi predlog ovakvog zakona, koji je podneo SPO. Prvi predlog ta stranka podnela je 2004. godine, a drugi 2010. Akt, međutim, do danas nije usvojen.
- Naš predlog sadrži najbolja iskustva Istočne Nemačke, Poljske, Češke i drugih zemalja. SPO neće glasati za zakon koji ne bude garantovao obelodanjivanje imena doušnika odgovornih za ljudske tragedije - kaže Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO.
Ova stranka predložila je da se formira nezavisna komisija, koja bi objavila spisak onih koji su u ime DB činili zločine. Milosavljević na ovo odgovara da nijedna služba u svetu nije objavila spisak saradnika.
(D. Z. / Izvor: Novosti)