PRIVREDNICI SAVETUJU: Ulažite u mali biznis - voće i povrće, brzu hranu i IT!
Srpski privrednici tvrde da je za pokretanje posla sa povrćem ili veb agencijom dovoljno 10.000 evra, za otvaranje restorana brze hrane 100.000 evra, dok one sa dubljim džepom savetuju da ulože u rudarstvo
Vodeći srpski biznismeni savetuju građanima koji imaju nešto novca sa strane da ulažu u mali biznis - proizvodnju voća i povrća, brze hrane, IT, ekologiju i reciklažu.
Preporučujemo
ŽELE DA BUDU BELI: Južnoafrikanci izbeljuju kožu, neće da budu crni!
POBEDE TELEGRAFA U 2012: Nova radna mesta, ispravljene nepravde i vraćeni automobili (FOTO)
Privrednici za Telegraf.rs tvrde da se te investicije vraćaju u kratkom roku i da za njih nije potreban veliki kapital.
- Ako mala grupa od tri do četiri mlada i talentovana veb-programera uspe da sakupi 10.000 evra, bilo bi dobro da otvore agenciju koja bi se bavila internet komunikacijama i marketingom - kaže vlasnik kompanije "Nektar" Bojan Radun i podseća da se marketing budžeti u svetu, ali i u Srbiji, sve više "sele" ka internetu.
Za one sa dubljim džepom, koji bi mogli da ulože 100.000 evra, predlaže da otvore dva do tri "fast fuda" u nekom od većih gradova, koji su i univerzitetski centri. Ovu ideju objašnjava time da se sve više i duže radi i bar jednom dnevno jede van kuće.
- Ko ima više novca, recimo, pola miliona evra, neće pogrešiti ako ih investira u voćnjak i gaji višnje, kruške ili trešnje. To je dugoročno isplativ posao - dodaje Radun.
Vlasnik kompanije ITM Toplica Spasojević smatra da je pored voća berićetna i proizvodnja povrća - zelene salate, paprika i graška.
- Ukoliko odlučite da gajite povrće, za početak spremite oko 10.000 evra – navodi Spasojević.
Direktor kompanije "Bambi" Miroslav Miletić kaže da bi država strateški morala da podrži proizvodnju hrane, što bi najviše značilo porodicama sa juga Srbije.
- Dovoljno je milion evra da bi se 100 porodica pomoglo sa 10.000 evra, koliko je potrebno za započinjanje tog posla. To nije velika suma za državu, a korist bi bila višestruka. Proizvodnja, recimo, ajvara pokazala se kao fantastičan biznis - ocenjuje Miletić.
- Tu imamo najveći potencijal i najbolje resurse. Građani nemaju novca da otpočnu ovakve poslove pa je rešenje da se udruži više njih i formira udruženje ili fond – zaključuje Bogićević.
(N. S. / M. R.)