PROCENA AMERIKANACA: Budućnost Evropske unije u tri moguća scenarija

U izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta stoji da ne postoji konsenzus o budućem obliku i ulozi regiona, ali se svi slažu da neće ličiti na današnju Evropu

Evropska unija se neće raspasti i zadržaće važnu ulogu na svetskoj sceni do 2030. godine, ali je ključno pitanje da li će u budućnosti iskoristiti svu kolektivnu snagu koju poseduje, ocenjeno je u izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji predviđa tri moguća scenarija za EU - slabljenje, kolaps i preporod.

U izveštaju "Globalni trendovi 2030: Alternativni svetovi" dodaje se da su i u političkom i ekonomskom smislu za Evropu ulozi veliki i da je budućnost EU "veoma nesigurna", objavljeno je na portalu EurActiv.com.

- Mada ne postoji konsenzus o budućem obliku i ulozi regiona, naši stručnjaci se slažu da neće ličiti na današnju Evropu - piše u izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji daje dugoročno strateško planiranje za američku obvaveštajnu zajednicu.

U izveštaju na 160 strana, objavljenom 7. decembra, ističe se da se evropska ekonomija, pored aktuelne krize u evrozoni, suočava i sa velikim strukturnim problemima. Ukazuje se na pad produktivnosti u poslednjih 15 godina u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj, veliki rast evropskih vlada u odnosu na njihove ekonomije, kao i na trend porasta starosne neravnoteže između radne snage i nezaposlenih građana.

Autori izveštaja naglašavaju da će verovatno biti potrebna veća integracija kako bi se prevazišla dužnička kriza i rešili strukturni problemi.

Istinski "korak napred" u integraciji bi, prema oceni autora, podrazumevao veliki prenos suvereniteta na centralne vlasti, praćeno gubitkom autonomije, što je sve manje popularno u evropskoj javnosti.

Od tri scenarija za Evropu i njenu međunarodnu ulogu 2030. godine navedenih u izveštaju, kolaps EU je najmanje verovatan.

Prema tom scenariju, domaća preduzeća i domaćinstva bi na pokazatelje o eventualnoj promeni valute odgovorila ubrzanim povlačnjem novčanih sredstava u evrima iz domaćih finansijskih institucija. To bi se, dodaje se u izveštaju, prenelo na druge članice EU i evro bi bio "prva žrtva". To bi za posledicu imalo i ugrožavanje jedinstvenog tržišta i slobode kretanja u Evropi.

- Ukoliko bi kolaps bio iznenadan, verovatno bi izazvao globalnu recesiju ili novu Veliku depresiju - navedeno je u izveštaju.