ISTRAŽUJEMO: Kako merimo visinu snežnog pokrivača

Visina snega meri se posebnom spravom koja se zove snegomer, koji se zabada u zemlju, a sa njega se očitavaju podaci u centrimetrima. Merenje se vrši uvek na istom mestu, a na teritoriji Beograda na Košutnjaku i aerodromu Batajnica

Za merenje visine snežnog pokrivača koristi se snegomer, sprava koja izgleda poput krojačkog metra na kome su jasno izraženi podeoci, dok mesto na kome se visina snega meri mora uvek biti isto, navode u Republičkom hidrometerološkom zavodu.

Snegomer se zabode u zemlju, a merenja se vrše u krugu meteorološke stanice. U Beogradu visina snežnog pokrivača meri se na Košutnjaku i na aerodromu Batajnica.

- Na Košutnjaku i Batajnici snežni pokrivač se meri dva puta dnevno u sedam ujutru i 19 sati uveče. Dobijamo i presek stanja u toku dana, oko 14 sati, ali to merenje nije detaljno. Ukoliko ima potrebe, podatke je moguće dobiti i nekoliko puta u toku dana - objašnjavaju u Zavodu.

Postoje dve vrste snegomera: stalni i pokretni.

Stalni snegomer služi za redovna merenja visine snežnog pokrivača na prostorima na kojim je sneg redovna pojava. On se postavlja tokom jeseni, pre početka pojave snega, na mesto gde se merenje obavlja.

Pokretni snegomer se koristi za merenje u područjima gde sneg retko pada. Izrađuje se od drvene letve, dužine do tri metra. Zabada se u sneg u vertikalnom položaju do tla, a potom se visina očitava u centrimetrima.

(Lj. V.)