KUBA: Vlasti zabranjuju vulgarnu muziku!
Muzičari i oni koji budu emitovali muzički pravac regeton i druge neimenovane sporne žanrove biće novčano kažnjeni. Ovaj potez bi kod mladih mogao da izazove gnev
Kuba je odlučila da stavi van zakona sve muzičke stilove koji prete njenoj muzičkoj kulturi i predstavljaju žene kao "groteskne seksualne objekte". To je seksualno sugestivni miks hip-hopa, regea i latino ritmova, ali za zvaničnike na Kubi sve popularniji regeton je pretnja pravoj muzici i promoter jeftine, agresivne seksualnosti koja ponižava senzualne žene po kojima je zemlja poznata.
Orlando Vistel Kolumbie, čelnik Kubanskog muzičkog instituta, kaže da će muzičari i oni koji budu emitovali regeton i druge neimenovane sporne žanrove biti novčano kažnjeni.
- Ne pričamo samo o regetonu. I u drugim muzičkim formama ima dosta vulgarnosti, banalnosti i mediokriteta, ali regeton je najozloglašeniji. Sa jedne strane, tu su agresivni, seksualno opsceni tekstovi koji deformišu urođenu senzualnost Kubanki, predstavljajući ih kao groteskne seksualne objekte, a sa druge, muzika je najgoreg kvaliteta - kaže Vistel.
Na ostrvu na kome su muzika i ples suštinski deo svakodnevne kulture - i na kome se mladi sve više udaljavaju od tradicione salse ili sona kako bi slušali regeton - ovaj potez izgleda da će izazvati gnev.
Muzičarima koji izvode regeton preti se da će biti izbačeni sa zvaničnih lista numera koje smeju da se puštaju na radiju i televiziji - iako Kubanci uvek mogu da se okrenu radio-stanicama iz Majamija ili okoline.
- Odobrene mere rangiraju od profesionalne diskvalifikacije one koji narušavaju etiku u svojim pesmama do ozbiljnih sankcija protiv onih iz zvaničnih institucija koji ohrabruju ili dozvoljavaju ovu praksu - kaže Vistel.
On dodaje da su u procesu pročišćavanja muzičkih kataloga sa ciljem da iskorene trendove koji po svom sadržaju nisu u skladu sa kubanskom popularnom kulturom.
Novi zakon bi uskoro trebalo da precizira kakva vrsta muzike može da se pušta na javnim mestima.
Regeton je nastao u Panami, 80-ih godina prošlog veka, odakle se proširio po celoj Latinskoj Americi i po hispano zajednicama u SAD, gde su potomci jamajkanskih imigranata mešali rege na španskom sa hip- hopom.
- Privatno svako može da sluša šta želi, ali ta sloboda ne uključuje pravo da pušta zabranjenu muziku na javnim mestima - kaže Vistel i navodi da se "ovde radi o pseudoumetničkom delu koje nema veze sa našom kulturnom politikom ili etikom našeg društva - rekao je Vistel.
On je demantovao da je tradicionalna muzika ugrožena.
- Od sona i salse, preko džeza i rumbe, do simfonijske i kamerne muzike, imamo mnogo vrsnih međunarodno priznatih muzičara. To je prava istina o kubanskoj muzici - zaključio je Vistel.
(Telegraf.rs / Izvor: Guardian)