ODLAZE INVESTITORI: Zbog konverzije zemljišta Srbija gubi milione

Zbog otežane procedure konverzije, prelaska prava korišćenja na pravo svojine građevinskog zemljišta, brojni investitori odustaju od poslova u Srbiji

Mnogi potencijalni investitori odustali su od izgradnje objekata u Srbiji zbog konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem, izjavio je sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić.

Protiv konverzije su i domaći privrednici i ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić, koji smatra da je treba što pre ukinuti. 

- Konverzija ne može da se sprovede sve dok se ne reši pitanje restitucije, jer sada nemamo čistu imovinsku situaciju na lokacijma predviđenim za izgradnju - rekao je Rodić.

On je rekao da je konverzija ukočila investitore u zemlji baš u trenutku kada su stale investicije i kada je svaki investitor dragocen, zbog čega uredbu o konverziji treba ukinuti.

Da bi se sprovela konverzija, potrebno je, prema njegovim rečima, primeniti više zakona i utvrditi ko je bio prethodni vlasnik određenog zemljišta.

- Tamo gde je država vlasnik zemljišta - može da ga proda - rekao je Rodić, dodajući da je bilo predviđeno da svaki grad odredi koeficijente za određene lokacije, što nije urađeno kako je bilo predviđeno i zakočeni su investitori.

Sekretar Odbora za građevinarstvo u PKS istakao je da bi trebalo primeniti stari zakon o pravu korišćenja da bi investitori mogli da počnu da rade.

Konverzija je pre nekoliko godina bila zamišljena, jer su svuda u svetu investitori i vlasnici zemljišta, ali i da bi se ispravile greške privatizacije u Srbiji, s obzirom na to da su mnogi kupovali propala preduzeća, ne da bi pokrenuli proces proizvodnje, već da bi besplatno došli do vrednog zemljišta, gradili stanove i tako se obogatili, naveo je on.

- Zakon je zato i predviđao da se plati puna cena građevinskog zemljišta kako bi se sprečila zloupotreba privatizacije, što je opravdano - rekao je Rodić, ističući da je konverziija u ovim uslovima neprimenjiva.

Predsednik kompanije "PSP Farman" i Kluba "Privrednik" Branislav Grujić smatra da smo više izgubili novca od odredbi zakona koje uređuju tu oblast , nego što bismo dobili da je on idealno primenjivan.

- Bitno je napraviti sistem, jer vidimo da od ovakvog načina konverzije - sukobljavanja - šta je vrednost zemlje i kako izvršiti konverziju niko nema koristi - rekao je Grujić.

- Niti je zemlja dobila novu vrednost, niti smo aktivirali investicionu vrednost, naprotiv, blokirali smo sve što smo imali - dodao je Grujić, ocenivši da je konverziju sada teško izbrisati sa dnevnog reda.

On je dodao da je sa Ministarstvom za građevinu i urbanizam pronađeno rešenja da se prvo "otpuši" ambijent i aktivira investiciona gradnja izmenama određenih zakonskih odredbi.

Nakon toga, prema Grujićevim rečima, za šest do devet meseci treba napraviti novi zakon koji bi sve vrste i vlasništva i korišćenja zemljišta izjednačio na jedan kvalitetan način.

Ministarstvo građevine se zalaže za ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine, izjavio je ministar Ilić, istakavši da je konverzija u sadašnjem obliku "leglo korupcije".

- Konverzija kakva je sada je leglo korupcije i zato ne može da ostane kako je ranije predviđena - tamo neki političari i činovnici da odlučuju kome će se koliko naplatiti - rekao je Ilić.

To političko pitanje bitno je za našu državu i treba da postoji politički dogovor svih vladajućih partija i najodgovornijih ljudi iz vlasti, istakao je Ilić.

On je kazao da to pitanje mora zakonski da se reguliše, a ne da "neko bude oslobođen, neko maksimalno obračunat, a neki da plaćaju minimalac".

Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. uvedena je obaveza da vlasnici privatizovanih preduzeća moraju da plate konverziju ako na zemljištu na kojem su fabrike hoće da prave stanove, ali i za investitore kojima je zemljište besplatno ustupljeno na korišćenje, a na njima još nisu ništa sagradili.

Više puta su menjani uslovi plaćanja, a najviše su se koplja lomila oko načina obračuna - koliko treba platiti konverziju i ko to procenjuje.

Sporno je bilo i šta su troškovi prava korišćenja, da li se u njih uračunava cena po kojoj je kupljeno preduzeće ili samo troškovi koje je investitor imao za infrastrukturno opremanje.

Prema nezvaničnim informacijama koje su preneli pojedini mediji, država razmatra mogućnost da se konverzija svede na pravo zakupa tako što bi vlasnici privatizovaniih preduzeća zakupili zemljište na 99 godina po tarifama lokalnih samouprava koje, inače, plaćaju svi zakupci.

(Lj. V. / Tanjug)