KO JE KRIV ZA TO? Kukuruz u Srbiji kancerogen!
Najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji je kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije, tvrdi generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina
Najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji je kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije, tvrdi generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina!
On dodaje da je u njihovim laboratorijama utvrđeno prisustvo aflatoksina u kukuruzu, najkancerogenijeg poznatog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.
Kontaminaciju kukuruza izazvala je suša i na osnovu ispitanih uzoraka može se zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu, naveo je on.
- Do sada sprovedena ispitivanja ukazuju na koncentracije aflatoksina koje su iznad dozvoljenih i pozivaju na hitnu reakciju nadležnih državnih službi i svih subjekata u lancu proizvodnje, skladištenja, prodaje i prerade kukuruza - upozorava Ukropina.
Prema njegovim rečima, na osnovu ispitanih 375 uzoraka u laboratoriji preduzeća "SGS Srbija" može se zaključiti da je svega 32 odsto kukuruza bezbedno za ljudsku upotrebu, a rezultati ispitivanja proveravani su i u drugim laboratorijama u njihovoj mreži.
- Odgovornim upravljanjem možemo da zaštitimo najosetljivije kategorije, a svakako je proritetan monitoring svih uskladištenih količina - ističe Ukropina.
Prema rečima direktora "SGS Srbija", deo kontaminiranog kukuruza koji ispunjava uslove kvaliteta za stočnu hranu može da se upotrebi u smešama za stočnu hranu, a preostali deo može da se usmeri na proizvodnju bioetanola ili skroba.
- Svi pokazatelji ukazuju da je do razvoja gljivica došlo na poljima i da je izostala pravovrema reakcija koja je mogla da ublaži problem. Iako je problem identifikovan u postžetvenom periodu, nije kasno da se preko ozbiljnog akcionog plana zaštiti zdravlje svih konzumenta kukuruza i proizvoda od kukuruza - rekao je Ukropina.
Direktor "SGS Srbija" dodao je da je ove godine problem sa aflatoksinima poprimio ogromne razmere i da je u manjoj ili većoj meri prisutan u svim zemljama koje se bave uzgajanjem kukuruza, poput Mađarske, Rumunije i Bugarske, ali je stepen kontaminacije mnogo povoljniji zbog činjenice da su primenile adekvatne mere i u predžetvenom i u postžetvenom periodu.
(Telegraf.rs / Beta)