Sve više izbeglica, nezaposlenost najveći problem!

U Srbiji trenutno živi skoro 67.000 izbeglih iz Hrvatske i BiH, a 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije

U Srbiji trenutno živi skoro 67.ooo izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a najveći problemi sa kojima se suočavaju su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje.

Najviše izbeglih u Srbiju bilo je 1996. godine, čak 646.000, a preko pola miliona njih imalo je formalni status izbeglica, rečeno je na konferenciji "Pospešivanje lokalne integracije izbeglih i interno raseljenih lica" na kojoj su izneti podaci Komesarijata za izbeglice.

Predstavnik Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Miodrag Rakić naveo je da se u Srbiji trenutno 66.408 lica vodi kao izbeglo, da je 73 odsto njih iz Hrvatske, a 27 odsto iz Bosne i Hercegovine.

Rakić je, na konferenciji u prostorijama Crvenog krsta Srbije, objasnio i da je većina izbeglih tokom 90-ih godina dobila državljanstvo Srbije čime je izgubila izbeglički status, a manji broj se vratio u zemlju porekla ili otišao u inostranstvo.

On je naveo da je od 1997. godine do danas četvrt miliona izbeglica dobilo državljanstvo Srbije, s tim što se taj proces nastavlja i danas i podsetio da je status izbeglih lica regulisan posebnim Zakonom o izbeglicama.

Rakić je izneo i podatak da u Srbiji ima oko 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, dok je na području Pokrajine registrovano više od 20.000 raseljenih.

- Brojni problemi onemogućavaju njihov povratak, a pre svega bezbednosni problem, pa često i ugroženost prava na život. Tu su i nerešena imovinska prava - objasnio je Rakić dodajući da se vrlo malo interno raseljenih vratilo na Kosovo i Metohiju, odnosno od 2000. godine do danas, samo 7.300 njih.

- Srbija je šesta zemlja na svetu sa trajnim izbeglištvom, a prva u Evropi po broju izbeglih i interno raseljenih lica i 2002. godine u Srbiji je bilo skoro 400 kolektivnih centara, dok ih je ove godine samo 36, izjavila je Dragana Dinić sa Instituta za političke studije.

- Smanjen broj izbeglica je rezultat integracije u Srbiju, jer je više od 200.000 njih steklo državljanstvo, a 49.000 utičište u trećim zemljama - navela je Dinić dodajući da je njihova prosečna starost 40,5 godina.

Na konferenciji koju su, povodom završetka projekta "Pospešivanje lokalne integracije izbeglih i interno raseljenih lica", organizovala udruženja "Viktorija" iz Kragujevca, "Udruženje preporod plus" iz Kraljeva i "Društvo za mir, razvoj i ekologiju" iz Kraljeva predstavljen je i Vodič za socijalnu i pravnu zaštitu izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji.

Projekat je trajao mesec dana u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Batočini i Kniću, a njegov cilj je unapređenje i zaštita ljudskih prava izbeglica i interno raseljenih lica na celoj teritoriji Srbije i njihova bolja integracija u lokalnim zajednicama.

Za potrebe projekta urađeno je i istraživanje koje je obuhvatilo 100 porodica u kojima je ciljna grupa bilo niže obrazovano stanovništvo i koje je pokazalo da 31 odsto ispitanih nerešeno stambeno pitanje vidi kao najveći problem sa kojim se suočava, 29 odsto kaže da je to materijalni položaj, a 25,5 nezaposlenost.

Skoro 90 odsto ispitanih navelo je da nema informacije koja prava i usluge socijalne zaštite može da dobije u lokalnoj zajednici, a 74 odsto je reklo da oni ili članovi njihovih porodica nisu doživeli neki od oblika diskriminacije.

Većina ispitanika, njih 41,5 odsto navelo je da moguće rešenje svojih problema vidi u zapošljavanju, 27 odsto dodelom kuće ili stana, 21 odsto dodelom donacija za započinjanje posla, a pet odsto dodelom građevinskog materijala.

( Telegraf.rs / Izvor: Tanjug )