Genetski modifikovana hrana i u Srbiji!

Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa

Zvanično je zabranjena, ali se i u Srbiji već koristi genetski modifikovana hrana. Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa, pišu "Večernje novosti".

Još veći problem je to što se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje. To ne dozvoljavaju moćne multinacionalne kompanije, jer im takva reklama nije potrebna.

- Svi smo postali zamorčići industrije koja proizvodi zamene za prirodne sirovine - kaže za "Večernje novosti" profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Prirodne arome, boje i zaslađivače zamenjujemo veštačkim. Šta je proteklih 20 godina izbačeno iz upotrebe, a godinama su nas uveravali da određeni zaslađivači, na primer, nisu štetni. Sada je u upotrebi druga generacija zaslađivača za koju, takođe, tvrde da nije štetna. U pripremi je i treća generacija, o čijim efektima ćemo tek da saznamo.

Tako se otvara pitanje koncentracije veštačkih materija u organizmu čoveka posle izvesnog perioda uzimanja. Istraživanja upotrebe genetski modifikovane hrane pokazuju veoma uznemiravajuće rezultate po zdravlje ljudi. Kod eksperimentalnih životinja u drugoj generaciji javljaju se problemi sa organima, u trećoj su registrovani tumori, a u četvrtoj besplodnost i smrtnost. A šta je u stvari genetski modifikovan proizvod?

- To je ukrštanje gena bakterija sa genima biljaka ili životinja -  ističe profesor Ševarlić, i dodaje da se isti proces se najverovatnije radi i sa genima čoveka, mada ne smem da tvrdim. Kako kontrolisati proces gašenja gena, koji može da mutira na 36.000 načina.

U Sjedinjenim Državama broj pčelinjih društava smanjen je za čak 50 odsto. Pčele su došle u kontakt sa polenom biljaka koje već proizvode pesticide. Trebalo bi da se zapitamo kada smo čuli dživdžana ili videli vrapca".

Prema njegovim rečima, šteta od genetski modifikovanih proizvoda mogla bi da bude agroekonomski katastrofalna. Kako on tvrdi, bez posla bi u tom slučaju ostalo direktno 5.000 ljudi, a indirektno oko 15.000 zaposlenih, odnosno bez izvora prihoda bi ostalo oko 150.000 ljudi.

(I. M. / Izvor: Večernje novosti)