ŠKRTA NEDELJA ŠTEDNJE: Na oročenih 5.000 za godinu dana zaradićete samo 170 evra!
U Nedelji štednje, koja počinje 31. oktobra, građani će ostati praznih šaka, kako zbog niskih bankarskih kamata tako i zbog povećanja državnog poreza na prihod od kamate na čak 15 odsto
SLAMARICE ISPLATIVIJE OD BANAKA! U Nedelji štednje, koja počinje 31. oktobra i traje u prvoj nedelji novembra, neće biti mnogo prostora za zaradu, jer će banke pred građane izaći sa niskim kamatnim stopama u proseku od 4 odsto, dok iz NBS poručuju da Srbi i dalje u "slamarici" drže tri milijarde evra.
Nedelja štednje ove godine biće, prema nezvaničnim najavama bankara, sigurno zapamćena po nešto nižim kamatnim stopama koje će ponuditi na štednju, ali i po većem nametu na zaradu građana od štednje.
Naime, izmene zakona koje će stupiti na snagu 1. oktobra doneće kao posledicu to da građani koji imaju štednju u devizama državi moraju da plate ne više 10, već 15 odsto iznosa koji dobiju na ime kamate, a na ime poreza na dobiti od kamate.
Kako saznaje Telegraf u Narodnoj banci Srbije, iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje i dalje se procenjuje da se još bar oko tri milijarde evra štednje građana nalazi "u slamaricama".
- U Srbiji se građani još odlučuju na štednju u slamarici, tako su procene da Srbi u "šteku" čuvaju i do 3 milijarde evra. Dok Nemac u proseku štedi 40.000 evra, Srbi u banci čuvaju 40. deo toga – 1.000 evra. U Nemačkoj je prosečna kamata oko 1,5 odsto, u Srbiji tri puta veća, pet odsto. Poslovne banke u EU daju štedišama prosečnu kamatu 2,7 odsto - kaže naš sagovornik iz NBS.
Bankari kažu da je očito da su građani promenili kriterijum koji ih opredeljuje za štednju u određenoj banci. Više to nije visina kamatne stope, već, kako kažu, sigurnost uloga.
U prethodnim godinama ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast, kao i kamata na oročenu štednju. Izuzetak je 2008. godina, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.