PREŽIVELA MASAKR U PODUJEVU: I posle 11 godina sanjam raskomadana tela! (FOTO)
- Dok sam dolazila sebi, čula sam jecaje ljudi. Neki čovek dozivao je majku, deca su plakala... - priča za Telegraf Gordana Đorić Ilijevski koja je preživela napad Albanaca na autobus pun srpskih civila 2001. godine
PREŽIVELA PAKAO TERORISTA! Gordana Đorić Ilijevski jedna je od ljudi koji su preživeli masakr nad kosovskim Srbima iz 2001. godine, kada su Albanci postavili bombu pod autobus "Niš ekspresa" pun srpskih civila. Ona je danas predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija" u Lapljem selu, u blizini Gračanice. Pakao kroz koji je prošla ne može da zaboravi ni posle 11 godina.
Početkom 2001. godine, kada je zbog bombardovanja veliki deo Srba izbegao u centralni deo Srbije a na Kosovo stigli vojnici KFOR-a, bezbednosna situacija bila je izuzetno loša. Sloboda je bila ograničena, a kretanje moguće samo organizovano, uz pratnju i u autobusima "Niš ekspresa". Na zadušnice, 16. februara 2001. godine šest autobusa punih civila krenulo je ka Gračanici.
RASKOMADANA TELA
- Bila sam u autobusu broj dva, ali tokom vožnje, posle preticanja taj autobus izbio je na čelo kolone. Prošli smo granicu, u blizini Podujeva, na putu ka Gračanici. Odjednom je nastao haos - započinje Gordana priču za Telegraf.
Neposredno pre nego što će autobus proći tim delom puta, Albanci su u cev ispod asfalta ubacili bombu. Prednji deo autobusa je raznet. Poginulo je 12 ljudi.
Gordana je slomila nos i zadobila oštećenja kičme.
- Onesvestila sam se od udarca. Dok sam dolazila sebi, čula sam jecaje ljudi. Neki čovek dozivao je majku, deca su plakala... Pokušali smo da nađemo izlaz. Na zadnjem otvoru autobusa bilo je raskomadano ljudsko telo. Jedanaest godina sanjam tu sliku. Iskočili smo kroz prozor, videla sam vojnike KFOR-a u daljini. Sećam se da su pored mene koračali jedan stariji čovek i jedna devojčica, a oko autobusa su bila razbacana tela - priseća se Gordana.
VREDI OSTATI NA KOSOVU
Danas, Gordana vodi nevladinu organizaciju koja se trudi da stvori uslove, obezbedi sredstva i pruži podršku ženama kako bi ostvarile ekonomsku nezavisnost, i ekonomski osnažile svoje porodice, kao i zajednicu u celini. Slike od 16. februara i dalje sanja, ali je izričita da sa Kosova ne želi da ide.
- Gde god da odem, bila bih došljak, a ovde sam među svojima, ljudima koji me vole i kojima ne moram da se dokazujem. Dalje, tu je moje okruženje, to su ljudi koji se još uvek nisu pokvarili, to su dobrodušni i gostoprimljivi ljudi. Kad mogu da pomognem nekome od njih, ja to uradim, ne mogu da odem od njih - kaže Gordana.
Ona dodaje da među Albancima ima prijatelje, od kojih su neki pokušali da joj pomognu da bezbedno ode sa Kosova tokom progona 17. marta 2004. godine. Ipak, čak ni tada odlazak nije odlazio u obzir.
- Meni je ovde dobro. Mislim da sam posle tog autobusa izgubila strah. Jednostavno, nije mi bilo suđeno tada i naučila sam da nemam tu vrstu straha. Živim ovde, redovno obilazim sve srpske enklave i pomažem i ne želim da idem. Mi ovde verujemo da vredi ostati na Kosovu i da dok god se mi borimo, ta borba vredi - poručuje Gordana.
O paklu koji se tog 16. februara 2001. godine dogodio za Telegraf je govorio i nekadašnji oficir KFOR-a Kristijan Kars, koji je dodao da je "Jugoslavija bombardovana bez razloga".
(Milica Stojanović / Foto: Fejsbuk)