ZBOG OVOG NAM PRETE VIZAMA: Kako Srbi za 800 evra "legalno" stižu u Nemačku
"Prodao sam sve da bismo imali novac za put do Nemačke. Morao sam da dam 800 evra jednom Mađaru, kako bi me dovezao kombijem" - priča Igor Petrović (25), jedan od brojnih Srba koji poslednjih dana traže azil u Nemačkoj
Za deset dana, 25. oktobra, na zahtev šest evropskih zemalja Evropska unija raspravljaće o tome da se Srbiji ponovo uvedu vize. Razlog je jednostavan: preveliki broj naših državljana (mahom Roma i Albanaca) nekako uspeva da se dokopa zapadnih zemalja (u prvom redu Nemačke), gde traže azil. Dok im tamošnje vlasti ne odgovore na zahtev, imaju pravo na 800 evra socijalne pomoći mesečno.
A kako se zapravo prebacuju u zemlje EU, priča Srbin Igor Petrović, koji je u ispovesti za nemački dnevnik "Bild" objasnio kako se našao u Centru za azilante u staroj sportskoj hali u nemačkom gradu Kelnu, zajedno sa još 200 osoba.
On je s porodicom pobegao iz Srbije i zatražio azil u ovoj zemlji. Pored Srba, u ovom centru za smeštaj azilanata se nalaze i državljani Makedonije, Jermenije, Gruzije i Mauricijusa. Petrović je objasnio za nemački dnevnik da je njegova odluka da potraži azil iznuđeno rešenje, jer u Srbiji nije imao nikakvu perspektivu.
- Osećam se progonjenim u svojoj domovini. Prodao sam sve da bismo imali novac za put do Nemačke. Morao sam da dam 800 evra jednom Mađaru, kako bi me dovezao kombijem dovde. U kombiju sam bio sa ženom Katarinom i ćerkom Marinom - opisuje Petrović.
On navodi da njegova porodica teško podnosi uslove u hali, "gde je mračno i zagušljivo, a veoma teško se spava". Novinar "Bilda" je prostor u kome su smešteni azilanti opisao kao veoma loš. Omiljenu zabavu stanovnika ovog Centra predstavlja izležavanje na tribinama i slušanje orijentalne muzike sa zvučnika.
- Jedan mališan je učio kako da hoda između kreveta, dok su se ostala deca igrala frizbijem i loptom. Porodice guraju svoje krevete stvarajući prostor za normalno funckionisanje. Ispod kreveta se nalaze brojne putne torbe sa najneophodnijim stvarima za funkcionisanje. Ostali su ležali i spavali na pomoćnim ležajevima i razmišljali – piše novinar "Bilda".
Petrović i ostale komšije sa zebnjom očekuju odluku tamošnjih vlasti. Svi oni postavljaju isto pitanje - kako dalje? Međutim, na ovo pitanje trenutno niko ne može da im odgovori.
Grad Keln je u međuvremenu organizovao snabdevanje najosnovnijim životnim namirnicama za ljude koji su u Centru. Prema nezvaničnim najavama, postoji plan da se svi azilanti prebace u neki drugi, bolji životni prostor, ali su, za sada, to samo nagađanja.
(I. M.)