Karadžić i Hadžić danas pred Tribunalom, suđenja sutra

U Haškom tribunalu biće održana pretpretresna konferencija u slučaju Gorana Hadžića i konferencija pre početka izvođenja dokaza odbrane u slučaju Radovana Karadžića

Pred Haškim tribunalom danas će biti održana pretpretresna konferencija u slučaju Gorana Hadžića i konferencija pre početka izvođenja dokaza odbrane u slučaju Radovana Karadžića, navedeno je na sajtu Haškog tribunala.

Suđenje Hadžiću počeće u utorak, 16. oktobra, a istog dana počeće i iznošenje dokaza odbrane Karadžića.

Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj u periodu od juna 1991. do decembra 1993. godine, uključujući progone, ubistva, zatvaranje, mučenja, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačkanje javne i privatne imovine.

Hadžić je uhapšen 20. jula 2011. godine, a prilikom prvog pojavljivanja pred sudijama Haškog tribunala, 24. avgusta iste godine, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Izvođenje dokaza odbrane Karadžića počeće iskazom prvog svedoka, bivšeg načelnika Štaba sektora UNPROFOR-a za Sarajevo, ruskog pukovnika Andreja Demurenka.

Demurenko, koji je učestvovao u istrazi posle masakra na sarajevskoj pijaci Markale 1995. godine, tvrdio je da minobacačka granata koja je ubila 43, a ranila 75 ljudi, nikako nije mogla biti ispaljena sa srpskih položaja, ali da mu nije bilo dozvoljeno da obelodani taj izveštaj javnosti, niti da ga podnese komandantu.

Penzionisani ruski pukovnik je, na suđenju bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomiru Miloševiću, izjavio da je "najverovatnije bila reč o terorističkoj akciji" snaga s područja pod kontrolom Armije BiH kako bi se isprovocirao NATO da bombarduje srpske položaje.

Karadžić je predao Tribunalu spisak prvih šest svedoka odbrane, među kojima su Demurenko, vojni posmatrač UN Pol Konvej, Blagoje Kovačević, Slavko Genko, Dušan Škrba i jedan neimenovani svedok.

Njegov spisak svedoka odbrane sadrži 600 imena, a za izvođenje dokaza mu je odobreno 300 sati, isto koliko je imalo i tužilaštvo, koje je u maju saslušalo poslednjeg svedoka optužbe.

Karadžić je uložio žalbu na tu odluku, ocenivši da je vreme koje mu je odobreno nedovoljno.

Bivši predsednik RS optužen je pred Tribunalom za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine.

Uhapšen je 21. jula 2008. godine, a pošto se nije izjasnio o krivici, u njegovo ime je uneseno da se ne oseća krivim. Suđenje mu je počelo 26. oktobra 2009. godine.

(Telegraf.rs / Tanjug)