KRKOBABIĆ O PENZIJI: Starosne granice za žene i muškarce ne smeju da budu iste

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da Fond PIO za neplaćene doprinose potražuje više od 250 milijardi dinara, ali da najveći procenat nikada neće naplatiti, jer mnoga preduzeća više i ne postoje

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić izjavio je da se lično ne bi složio da budu izjednačene starosne granice za žene i muškarce za odlazak u pezniju.

Krkobabić navodi da bi to bilo nepravdeno prema ženama koje su istovremeno i majke i domaćice.

- Fond Penziono-invalidskog osiguranja (PIO) pre dve godine je kroz reformu i uz sugestije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB) uredio sistem i uslove za odlazak u penziju. Neki misle da je nedostatak  što starosna granica za odlazak u penziju nije podignuta sa 65 na eventualno 67 godina. To može biti predmet razmišljanja i proučavanja - kaže Krkobabić.

Prema Krkobabiću, u sistemu Fonda PIO su i prava koja nisu nastala kao rezultat rada, donosno uplate doprinosa i radnog staža, već ih je utvrdila država.

- Reč je o stotinak milijardi dinara na godišnjem nivou. Ta prava, tu vrstu davanja, trebalo bi izmestiti iz penzijsko-invalidskog osiguranja ili bar posebno evidentirati, čime bi se očistio sistem i slika o PIO fondu bi bila povoljnija. To se, pre svega, odnosi na sredstva za zdravstveno osiguranje penzionera, koja bi direktno iz budžeta mogla da budu isplaćivana Zavodu za zdravstveno osiguranje - smatra Krkobabić, i dodaje:

- To su i tuđa nega i pomoć, naknada za telesno oštećenje i neka prava koja su nastala kao rešenje države - posebne penzije, kao što je recimo, penzija za umetnike - navodi ministar.

Krkobabić je istakao da su u sistemu PIO tri kategorije nezaobilazne - starosna, porodična i invalidska penzija.

- Ukoliko bi ostala davanja bila izmeštena ili posebno iskazivana, utišale bi se kritike koje sistem PIO trpi u javnosti - da je veliki potrošač i da opterećuje državu i društvo - kaže Krkobabić.

Fond PIO po osnovu neplaćenih doprinosa potražuje više od 250 milijardi dinara od čega, prema proceni Krkobabića, najveći procenat nikada neće naplatiti, jer mnoga preduzeća i pojedinci koji nisu uplatili doprinose, više i ne postoje.

(Telegraf.rs / Tanjug)