IN MEMORIAM: Umro Vojin Dimitrijević
Profesor i direktor Beogradskog centra za ljudska prava preminuo je danas u Beogradu u osamdesetoj godini života
Profesor Vojin Dimitrijević, pravnik čija su specijalnost međunarodno pravo i međunarodni odnosi, preminuo je danas u Beogradu.
Dimitrijević je rođen 9. jula 1932. u Rijeci, pravo doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je radio kao nastavnik od 1960. do 1998. godine, a 1998. je prevremeno penzionisan u zvanju redovnog profesora zbog protivljenja novom Zakonu o univerzitetu.
Od 1995. godine je radio kao direktor Beogradskog centra za ljudska prava (od 1995), a od 2005. kao honorarni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" uu Beograd (od 2005).
Dimitrijević je diplomirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je počasni doktor Univerziteta McGill, Montreal i Univerziteta Kent, u Velikoj Britaniji. Bio je član Instituta za međunarodno pravo i nosilac francuskog ordena Legije časti.
Od 2000. godine bio je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, a od 2001. sudija ad hoc Međunarodnog suda pravde i član Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Od 2001. bio je član-osnivač Balkanskog političkog kluba, a od 2003. član međunarodne komisije pravnika.
Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo (2001-2003), predsednik Saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu (od 2000. godine) i predsednik upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke (od 2001. godine).
Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose. Član Srpskog PEN Centra bio je od 1986. Bio je član i potpredsednik Komiteteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (1982-1994). Bio je gostujući profesor na Univerzitetu Virdžinija (SAD), i univerzitetima u Oslu (Norveška) i Lundu (Švedska). Član Instituta za međunarodno pravo. Nosilac francuskog ordena Legije časti.
Autor ili koautor knjiga Teritorijalni azil, Međunarodne organizacije, Međunarodni odnosi, Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima, Terorizam, Strahovlada, Insecurity of Human Rights after Communism, Ljudska prava - udžbenik, Ljudska prava i pripadnici oružanih snaga, Osnovi međunarodnog javnog prava, Međunarodno pravo ljudskih prava, Silaženje s uma. Objavio više od 250 članaka.
(D. Z.)