ŽIVOTNA PRIČA - NIK VUJIČIĆ: Saznajte sve o čoveku koji je pomerio sve granice! (FOTO)

Kad ga je prvi put video, njegov otac Borislav se onesvestio. Majka Duška nije želela očima da ga vidi. A danas je uspešan poslovni čovek čija je predavanja posetilo više od tri miliona ljudi u 24 zemlje

- Zdravo, ja sam Nik! Ako vam je neko rekao da granice postoje, znajte da vas laže... jer ih nema! Ove reči Nika Vujičića najbolje odslikavaju volju i prkos sa kojima se ovaj genijalac upustio u bitku sa životom. Bez ruku i nogu, ali sa velikim srcem. Uspeo je da dokaže ono u šta ni njegovi roditelji nisu verovali, izborio se za život dostojan čoveka!

- Istina je, nije lako, ali hej, pa život i nije lagan. Bilo je teških trenutaka, bio sam depresivan, nekoliko puta sam čak hteo i da se ubijem. Sećam se, bilo je to kada sam imao deset godina. Napunio sam kadu i hteo da se udavim, ali sam odustao. Stojeći ispred kade pune vode, shvatio sam koliko bi to rastužilo moje roditelje - ovim rečima objašnjava on smisao i lepotu življenja.

Nik Vujičić, najpoznatiji svetski motivacioni govornik, rođen sa retkim poremećajem - tetra amelija sindromom, zbog čega nema ni ruke ni noge, uspeo je da pomogne sebi, ali i milionima ljudi širom sveta da pronađu snagu i inspiraciju, suoče se sa svojim problemima i prevaziđu ih.

Nik je rođen u Melburnu i prvo je dete Borisava i Duške, koji su Srbiju napustili davne 1964. godine kao iseljenici. U Australiju su otišli trbuhom za kruhom. Kada se rodio 4. decembra 1982. bili su očajni. Nije postojao ni jedan jedini medicinski razlog zbog koga bi njihov prvenac imao ovaj poremećaj. Ono što je trebalo da bude najsrećniji dan u njihovom životu pretvorio se u traumu i šok.

- Moj tata, inače sveštenik, bio je pored mame kad sam se rodio – priča Nik. – I video je moje rame. Nije mogao da veruje u ono što gleda. Video je da fali ruka, da je jednostavno nema. Od tog prizora mu je pripala muka i izašao je napolje. Medicinske sestre su počele da plaču. Nisu znale šta da rade. Doktor je otišao do mog oca, a on je rekao: "Moj sin... on nema ruku", na šta je doktor odgovorio: "Ne, u stvari, on nema ni ruke, ni noge". Tata se onesvestio.

Ipak, Nikovo rođenje je najteže palo njegovoj mami Duški.

- Sestre su me stavile da ležim do nje, a ona nije mogla, nije htela ni da me dodirne – priča Nik.  – Samo je rekla: "Ne, ne želim da ga vidim". Stavili su me u inkubator, a tata je došao da me vidi. Zatim je otišao do moje mame i rekao joj: "On je prelep". Ipak, oboma je trebalo oko četiri meseca da se priviknu na moje stanje - priča Nik.

Uplašeni za njega i njegovu budućnost, nisu ni očekivali da će im sin postati savremeni superjunak u kom će inspiraciju pronalaziti milioni ljudi širom sveta. A, kako su i mogli... Nikovo detinjstvo je ispunjeno nebrojenim teškoćama i problemima. Kao dečak stalno je molio Boga da mu podari ruke i noge... nadajući se da će ujutru kada se probudi imati laktove, ruke, šake i prste.  Želju je Nik ponavljao nemumorno.

- Video sam slepe ljude kako su progledali, nemoćne kako su progovorili, obolele od najtežih bolesti da su se izlečili, pa i meni stoji par cipela u ormaru. Čovek jednostavno nikad ne može da bude siguran - kaže Nik sa osmehom.