(NE)ISPLATIVA ŠTEDNJA: Niže kamate, veći namet na zaradu!
Izmenama zakona od 1. oktobra građani koji imaju štednju u devizama državi moraju da plate ne više 10, već 15 odsto iznosa koji dobiju na ime kamate
Nedelja štednje ove godine biće, prema nezvaničnim najavama bankara, sigurno zapamćena po nešto nižim kamatnim stopama koje će ponuditi na štednju, ali i po većem nametu na zaradu građana od štednje.
Naime, izmene zakona koje će stupiti na snagu 1. oktobra doneće kao posledicu to da građani koji imaju štednju u devizama državi moraju da plate ne više 10, već 15 odsto iznosa koji dobiju na ime kamate.
Inače, praksa smanjivanja kamatnih stopa prisutna je već treću sezonu. Tako su sada kamate na devizne uloge u odnosu na pre nekoliko godina prepolovljene.
Međutim, to nije donelo smanjenje štednje, naprotiv - štednja je za oko dve milijarde evra veća nego, recimo, 2008. godine.
Bankari kažu da je očito da su građani promenili kriterijum koji ih opredeljuje za štednju u određenoj banci. Više to nije visina kamatne stope, već, kako kažu, sigurnost uloga.
Dok Nemac u proseku štedi 40.000 evra, Srbi u banci čuvaju 40. deo toga - 1.000 evra. U Nemačkoj je prosečna kamata oko 1,5 odsto, u Srbiji tri puta veća, pet odsto. Poslovne banke u EU daju štedišama prosečnu kamatu 2,7 odsto.
(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)