OPASNOST: Kasetne bombe u 16 srpskih opština!

Kasetne bombe koje je NATO tokom 1999. bacio na Srbiju pokrivaju gotovo 1.600 hektara tla. Problem za njihovo uklanjanje predstavlja nedostatak sredstava, ali i ljudi

NATO projektili rasuti su u 16 srpskih opština, a kada bi se sakupili na jedno mesto, prekrili bi 1.600 hektara tla. Kako vreme odmiče, sve ih je teže otkriti.

- Neprestano postavljamo table, koje upozoravaju na to da je teren opasan, da nije očišćen od zaostalih bombi, a nesavesni ljudi ih kradu. Čak i posle tragedije na Kopaoniku, zvao me je šef deminera i izvestio o novom incidentu. Njegovi ljudi otišli su na pauzu, a na opasni teren gde se nalaze kasetne bombe došli su berači borovnica. Nisu se osvrtali na znake upozorenja! - kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.

On se ne žali na opasnost svog zanata, u kojem se samo jednom greši, nego na neodgovornost pojedinih građana zbog kojih mnogi mogu da stradaju.

Srbija nema dovoljno novca za uklanjanje zaostalih kasetnih bombi i drugih mina, već ovaj posao finansira međunarodna fondacije ITF, na osnovu projekata njegovog centra.

- Kad se takav projekat prihvati, raspisuje se međunarodni tender za razminiranje, na kome učestvuju privatne firme - kaže Mihajlović, i naglašava da je od  2003. preko ITF za ove namene investirano 17 miliona dolara. Najveći posao obavili su demineri ruske firme "Emerkom", koja je sama u čišćenje Srbije investirala oko osam miliona dolara.

Preostale kasetne bombe koje je NATO tokom 1999. bacio na Srbiju, kada bi se sakupile na jednom mestu, pokrile bi 1.200 hektara tla. Razbacane su na 230 mikrolokacija u 16 opština širom Srbije. Zato ih je teško otkriti i još teže onesposobiti, pa predstavljaju veliku opasnost. Kasetnih bombi još ima u Sjenici, Kuršumliji, Bujanovcu, Preševu, niškom Crvenom krstu i Medijani, Raški, Brusu, Čačku, Kraljevu, Vojki, Staroj Pazovi, Vladimircima, Kniću, Sopotu, Gadžinom Hanu i na Kopaoniku.

Ozbiljna upozorenja stižu i iz Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. Iskusni pirotehničari ističu da su američke kasetne bombe BLU-97 najpodmuklije, jer su malih dimenzija, liče na žutu pivsku limenku, a aktivira ih i najmanji potres.

- Od njih stradaju i najbolji i najiskusniji pirotehničari, kakvi su bili naše kolege Slaviša Marković i Nebojša Milić - kaže Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu, i dodaje da su oni od 1997. bili deo najboljeg vojnog tima obučenog za neutralisanje vazduhoplovnih ubojnih sredstava. Imali su ogromno iskustvo, ali BLU-97 su potpuno nepredvidive.

Po pravilu, "žute ubice" se ne pomeraju, već se uništavaju trotilskim punjenjem na licu mesta.

Kako vreme odmiče, sve je teže pronaći kasetne bombe koje tonu u tlo. Pokriva ih sve veći sloje lišća, trave i smeća. Još teži problem je to što je malo ljudi profesionalaca koji takve bombe mogu da otkriju i bezbedno unište.

- Naš najveći problem su ljudi. Uprava ima samo šest pirotehničara, iako ih je sistematizacijom predviđeno 14 - kaže načelnik Rančić.

-Naši ljudi jesu vrhunski pirotehničari, ali se suočavaju sa ogromnim zahtevima. Trenutno odgovaraju na prosečno dva poziva dnevno za hitno uklanjanje postavljenih ili bačenih eksplozivnih sredstava, a istovremeno se bave uklanjanjem nemačkih avio-bombi kod Paraćina, kao i kasetnih bombi kod Merdara i na Kopaoniku - rekao je on.