Neverovatno: Suprugu preminule trudnice Ivane Kostić nisu hteli da prime zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije!
Iz pravne službe su Aleksandra Kostića uputili na pisarnicu, a odatle na šalter Ginekološko-akušerske klinike te bolnice, gde nailazi na problem
Aleksandru Kostiću, mužu preminule trudnice iz Niša Ivane Kostić, odbili su juče u Ginekološko akušerskoj klinici u Kliničkom centru Niš da prime zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije u vezi sa lečenjem njegove supruge.
Otac preminule trudnice Ivane iz Niša prvi put progovorio nakon smrti ćerke. Evo šta je poručio
KONAČNO: Prava istina o smrti trudnice iz Niša, ovo je izveštaj komisije Kliničkog centra
On je juče oko 14 sati otišao u pravnu službu KC Niš, kako bi predao zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije, na koji ima prava na osnovu Zakona o zaštiti prava pacijenata. Iz pravne službe su ga uputili na pisarnicu, a odatle na šalter Ginekološko-akušerske klinike te bolnice, gde nailazi na problem.
Kroz šta je sve prošao, objavio je na Fejsbuk stranici "Pravda za Ivanu i Veru", a njegov status prenosimo u celosti.
- U 14.10 sati bili smo u pisarnici i zahtev je preuzeo čovek koji je za to zadužen. Istog momenta je sve zaveo u knjigu i udario pečate kako i treba, i meni dao moju kopiju dokumenta, takođe, dao mi je i original uz reči: ”Odnesi to na GAK, i samo predaj na šalter”. Ja sam uzeo dokumenta i oko 14.20 sati smo bili na GAK na šalter. Na šalteru sam pitao: ”Da li ovde mogu da predam zahtev?”. Upitala me je: ”Kakav zahtev?”. Odgovorio sam: ”Zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije.” Ona je pokazala rukom na koleginicu iza nje, i rekla pokazujući na nju:”Došao si na pravo mesto.”
- Ta žena, na koju je ona pokazala, rekla je: ”Sačekajte me tu preko puta.” Posle jednog minuta, došla je i rekla: ”Dajte da vidimo o čemu se radi”. Pročitala je zahtev, koji sam joj dao, sa vidno smrknutom facom i pitala me je: ”Da li se radi o pacijentici koja je preminula u Beogradu?” Reka sam “Da.” Ona je rekla kako ne može da nam izda kopije odmah, i da mora da mi vrati zahtev. Rekao sam, da meni ne trebaju kopije odmah, već da postoji rok u okviru kojeg je navedeno do kada kopije mogu da se dostave na kućnu adresu ili da me pozovu lično kako bih preuzeo dokumentaciju odnosno kopije. Gledajući zahtev koji je overen ispravno u pisarnici, rekla je: “U redu je, uzeću ga.”
- Rekao sam da želim da se potpiše, kako na njenom primerku tako i na mojoj kopiji, da ja budem siguran kako je neko prihvatio zahtev, a ne sutra da bude “IZGUBILO SE.” Pitao sam je kako se zove, i ona je rekla ime. Zatim sam pitao kako se preziva i ona je rekla prezime. U tom trenutku je rekla kako ne želi da primi zahtev i ne želi da stavlja svoje ime i prezime. Rekla je kako ne može da primi zahtev, dok traje sudski postupak i da mora direktor da odobri. Zaprepašćeno smo pitali: “Kakav sudski postupak?” Ona je ponovila, barem tri puta, kako ne može da primi zahtev dok traje sudski postupak.
- Rekli smo:”OK. Vi primite zahtev, a direktor neka odluči šta će i koji postupak da sprovede.” Bacila je papir (kao da je šugav) na jednu od stolica ispred njene kancelarije, govoreći kako je direktor na odmoru, ali da će ona otići kod zamenika direktora i da ona nije dužna da primi zahtev, već da treba da ga vratimo u pisarnicu. Našli smo se u čudu, i razmišljali šta da radimo, kome da se obratimo u ovakvoj situaciji...
- Razmišljao sam se da li da pozovem policiju ili nekog iz novina. S obzirom na to da smo sami ostali u hodniku, niko ništa nije hteo da nam kaže, otisli smo u pisarnicu i ja sam rekao istoj osobi koja mi je dala dokumenta da odnesem u GAK, da su mi rekli iz GAK-a da trebam njemu da predam dokumenta pa da ih on dostavi GAK-u. On je ponovo, uzeo dokumenta i pregledao ih, govoreći kako nije njegova dužnost da dostavi papire na naznačenoj instituciji GAK Nis. Rekao sam mu da je on dužan da preda dokument jer ga je on i zaveo. Prihvatio je dokument.
- Sve ovo što sam rešio da podelim sa vama, mogu da potvrde još dve osobe koji su u to vreme bili sa mnom. Na ovakvo nerazumevanje, i neprofesionalnost nisam naišao ni u jednoj instituciji koju sam posetio proteklih nekoliko dana, radi prikupljanja dokumentacije za moju pokojnu ženu Ivanu i ćerku Veru.
(Telegraf.rs)