Dokumenti kao dokaz ko je bio Nikola Tesla: "Vazda ostajem samo Srbin i ništa više"

Našoj braći Hrvatima je sve malo. Nikako se ne može zajaziti njihova proždrljivost

Poreklo Nikole Tesle nikada nije bilo sporno, bar ne onima koji se ceo svoj naučni vek bave životom i radom velikog pronalazača. U Muzeju posvećenom najvećem naučniku nalazi se dokument koji će jednom zasvagda staviti tačku na temu "naš" ili "vaš". 

Otkriven mural na rođendan Nikole Tesle: Aerodrom zasijao novim sjajem (FOTO)

S vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručni pokušalu da potkrepe svoje tvrdnje o tome da je veliki pronalazač bio podjednako ponosan na "svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu", i da je u stvari sve vreme bio isključivo Jugosloven ili samo - kosmopolita.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, "Nedeljnik" je dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke "svojoj braći" rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao - Srbin.

Dr Maček uputio je čestitku Nikoli Tesli, naslovljenu na njegov dom u hotelu "Njujorker". U tom pismu, na koje je Tesla odgovorio, dr Maček mu piše: "Velikom sinu naroda srbskog, a domovine Hrvatske, vođi čovečanstva u borbi sa prirodom čestita u ime hrvatskoga naroda, dr Vlatko Maček."

Celo Teslino pismo odgovora od 26. maja glasi: "Hvala na mnogo cenjenoj čestitki i počasti, jednako se ponosim moga srbskog roda i moje hrvatske domovine, živeli svi Jugoslaveni", u potpisu: Nikola Tesla."

Interesantno je da je u zadarskom Srpskom glasu, gde je objavljen ogroman članak, posebno istaknuto Teslino srpsko poreklo, kao i neskrivena želja "Hrvata da ga prisvoje i proglase 'darovitijem Hrvatom'".

Nepoznati autor teksta žestoko se obrušio na tvrdnje da je Tesla hrvatskog porekla i besno nabraja:

- Našoj braći Hrvatima je sve malo. Nikako se ne može zajaziti njihova proždrljivost. Srpske narodne pesme nemilice nam otimlju, te se Matica Hrvatska sprema, da ih izda pod svojim imenom, srpski književni jezik krste hrvatskim, pa čak ni pojedini Srbi, kao što je Tesla, ne mogu se oteti grabljivim kandžama.

Prilikom jedine posete Beogradu 1892. godine, kao već svetski priznat naučnik, imao je posebnu poruku za srpski narod:

"Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti.

Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao."

U etničkom i religioznom smislu bio je pravoslavni Srbin, a tako je i zaveden po rođenju i po smrti. U njegovoj biografiji je neizbežno pomenuti da mu je otac bio "srpsko pravoslavni sveštenik Milutin Tesla", koji je, kako se navodi u članku, "pre deset godina umr'o u Gospiću kao proto. Mati mu je Đuka rođ. Mandića, udovica uzorita među popadijama srpskijem. Živa je, dakle dočekala je slavu svoga sina.

Sam Tesla je, prema rečima stručnjaka, 1919. godine, u časopisu "Moji pronalasci" objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo "koja je njegova titula", kaže da je "ona najveća moguća". "Viša od kraljevske, ja sam Srbin."

(Telegraf.rs/Nedeljnik)