Najtoplija balkanska priča danas: Veronika je postala majka devojčica iz Konga, i to zbog samo jedne fotografije (FOTO)
Jedna fotografija senzibilisala je svet za ono što su sada napravili Veronika i njen suprug: spasili su dvoje dece bez roditelja
Kad je daleke 1984. godine američki fotograf Stiv Makari podigao aparat i u gužvi i prašini izbegličkog kampa na avganistansko-pakistanskoj granici snimio lice Šarbat Gula, 12-godišnje devojčice bez roditelja, znao je da snima jedno posebno lice. Isto je uradio i jedan hrvatski fotograf, uslikavši jednu devojku na Hvaru i ne sluteći da će ona promeniti život upravo deci iz sirotišta.
Preporučujemo
Čudo na zgradi u Vršcu: Ukazao se ljudski lik, mnogi veruju da je to vožd Karađorđe
Dečak uzeo novac od svoje porodice, pa podelio hiljade evra slučajnim prolaznicima
Paralela ove priče počinje upravo sa Makarijevom fotografijom, koju je urednik "National Geographic-a" stavio na naslovnicu časopisa koji je obišao svet, a potresna fotografija devojčice dugo je bila simbol svih izbeglica i zbog nje su ljudi volontirali u izbegličkim kampovima. Čak je nakon te objave i sam "National Geographic" pokrenuo fond za pomoć avganistanskoj deci, koji postoji i danas.
Stiv Makari dugo je primao pisma u kojima su se ljudi zanimali za sudbinu devojčice. Nije je uspeo pronaći jer se udala i vratila u talibanski Avganistan. Kad su talibani svrgnuti 2001. godine, "National Geographic" organizovao je potragu za Šarbat. Teško su je našli, živela je u zabačenoj regiji planine Tora Bore. Sećala se trenutka kad ju je neko fotografisao prvi i jedini put u životu. Fotografiju nikad nije videla niti je do nje doprla cela ta svetska slava.
Uhapšena Avganistanka sa čuvene naslovne strane Nacionalne Geografije (FOTO)
Slična priča desila se i u Hrvatskoj, u Hvaru, kada se pre 17 godina tamošnji fotograf Ivo Pervan iskrcao na Palmižani i ugledao lice mlade devojke koja je na štandu prodavala marame. Nije bilo avganistanske prašine, bilo je samo vrelo jadransko leto, a u objektiv je gledala lepa mlada Veronika Pulac, studentkinja na sezonskom radu.
Prolazile su i Veronikine godine, kao i Šarbatine. Veronika je postala učiteljica na Hvaru, tu se i udala i tu ostala da živi. Sa mužem Robertom Vidovićem postala je čak i bajkerka, premda je umirala od straha od motora. Ali... nije postala majka, piše "Slobodna Dalmacija".
Međutim, njen fotograf tek je nedavno saznao da je Veronika uspela da sa mužem usvoji dvoje dece, i to dve devojčice iz Konga.
Makarijeva fotografija senzibilisala je svet za ono što su sada napravili Veronika i njen suprug: spasili su dvoje dece bez roditelja iz tzv. trećeg sveta, onoga u kojem se rodila i ostala bez roditelja i doma, i kojem i dalje pripada Šarbat Gula. Ali, kako su se u Hvaru našle male Kongoanke, šestogodišnja Kadiata Dati i dvogodišnja Miranda Mia?
- Kad smo videli da ne možemo imati dece, odlučili smo se na usvajanje i prijavili u našoj zemlji. Ovde su, nažalost, zakoni takvi da je usvajanje gotovo pa onemogućeno: s jedne strane stotine dece čeka usvajanje, s druge strane stotine roditelja to čeka, a ne događa se ništa. Mi smo ušli u sistem i već nam se četiri godine niko nije javio. Kako nismo hteli previše čekati, a imali smo primer jedne poznanice iz Splita, odlučili smo usvojiti dve devojčice u Demokratskoj Republici Kongo - priča Veronika.
Veronika i Robert znali su jedino to da ne žele samo jedno dete. Postupak je počeo pre dve godine, a Kadiata i Miranda u Hvar su stigle pre osam meseci. Mlađa je imala godinu i tri meseca i tek je učila prve reči, a starija je govorila francuski. Sporazumevali su se kako su stigli, radile su i ruke i noge i lice – a naročito srce.
Veronika je oduševljena svojim devojčicama, koje je otrgnula možda i od sigurne smrti, tamo u Kongu. Podaci kažu da između 60 i 80 posto dece iz prepunih domova i sirotišta ne doživi četvrtu godinu života.
– One su divne, razigrane, znatiželjne, pune energije. One su naprosto bile određene za nas, premda smo ih prvi put videli kad smo došli po njih. Ulazili smo u avion i nije nam bilo jasno da su sad naše, da ih vodimo kući, zauvek. Ovoj manjoj, čim sam je ugledala, bila sam mama, a starija je ipak imala dozu straha, što je trajalo cela dva tri dana - priča nova mama.
I ništa od ovoga ne bi došlo do nas da nije bilo – fotografije.
- Čim sam pre sedamnaest godina ugledao Veroniku među maramama, asocijacija na Makarijev portret bila je neodoljiva, one su naprosto slične s tim svojim izražajnim očima. Samo što će Amerkanci svoje ljude uzdići na pijadestal, a mi naše priče ne pričamo i svoje ljude ne afirmišemo - rekao je fotograf Ivo Pervan, a kako njegove fotografije Veronike, ali i njenih čerkica izgledaju, pogledajte OVDE.
(Telegraf.rs)