Napadali su ga da je izdao Srbiju, a on je govorio: "Gde god udarite u mene, slavinu, svugde će poteći roman"

Bio je veliki čuvar srpske prošlosti i tradicije, srpske Sentandreje, ali i pored toga, smatrali su ga otpadnikom i izdajnikom - zagovarao je toleranciju između Srba i Mađara

Na današnji dan 5. jula 1889. umro je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti.

Preporučujemo

Kristijan je bio u Severnoj Koreji i plesao na najopasnijoj granici na svetu: Otkrio nam je sve što nismo znali o Kimu (FOTO)

Rođen je 1824. god. u Sentandreji, kod Budimpešte. Santandreja je mesto koje su naselili Srbi bežeći iz domovine zbog turske vlasti.

Posle završenog Pravnog fakulteta, radio je u rodnoj Sentandreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine.

Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka.

Živeo je u Pešti i bio poslanik u ugarskom saboru, poznat kao veliki govornik protiv Austrije "kao državnog čudovišta". Bio je veliki čuvar srpske prošlosti i tradicije, srpske Sentandreje, ali i pored toga, smatrali su ga otpadnikom i izdajnikom - zagovarao je toleranciju između Srba i Mađara. U Mađarskoj je video svoju drugu domovinu.

Jakov Ignjatović je pisao pripovetke i romane. Imao je vrlo buran i dinamičan život,ali i talenta da lako piše,što je uslovilo i veliki broj dela.

Govorio je: "Gde god udarite u mene, slavinu, svugde će poteći roman".

U najpoznatija njegova ostvarenja ubrajaju se proze: Milan Narandžić, Čudan svet, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, Stari i novi majstori i Petnica. U romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da predoči panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti u društvu.

U njegovim romanima prisutne su su dve orijentacije koje su određivale tematiku njegovih dela, okrenutost prema epskoj srpskoj prošlisti, ispunjenot nacionalnim zanosom i zainteresovanost za savremane društvene probleme.

Jakov Ignjatović nije bio stvaralac veliki imaginacije, nego pisac dobrih opservacija (zapažanja) i velikog iskustva koje je unosio u svoju prozu.

- U delu sam crtao slike i karaktere onakvi kakvi se ti u životu pokaziju, realistički, kako jesu a ne kako bi se htelo - govorio je o svom književnom postupku.

Njegovo najbolje realističko i najpotpunije i kompozicijski najsređenije delo je "Večiti mladoženja".

(Telegraf.rs)