Da li je bolje završiti gimnaziju ili neku stručnu školu: I u čemu je problem s ljudima koji nipodaštavaju zanate?!

Dolazimo do apsurda da Ugostiteljsku školu upisuju učenici koji su na maloj maturi osvojili čak 98 poena (od maksimalnih 100), dok dobar uspeh u gimnaziji i stečena fakultetska diploma ne podrazumevaju i lak dolazak do posla

U toku prošle godine najtraženiji profili, pored onih iz IT oblasti, bili su kuvari, automehaničari, frizeri i vozači. Paralelno sa tim, najveće interesovanje mali maturanti iskazali su za upis u Vazduhoplovnu akademiju, dok je na tržištu rada primetan nedostatak kvalifikovanih zanatlija, poput obućara, pekara, mesara, varioca, molera...

Preporučujemo

NA ZANAT NIKO NEĆE: Više od 3.000 slobodnih mesta u srednjim školama!

Debakl na upisu u odeljenja za nadarene: Iako je bilo interesenata, zbog ogromnog problema popunjena samo trećina

Tako dolazimo do apsurda da Ugostiteljsku školu upisuju učenici koji su na maloj maturi osvojili čak 98 poena (od maksimalnih 100), zbog garancije da će nakon završetka srednje škole odmah dobiti radno mesto, dok dobar uspeh u gimnaziji i stečena fakultetska diploma ne podrazumevaju i lak dolazak do posla. 

Upravo zbog toga se postavlja pitanje - šta je pametnije upisati, neku od 520 srednjih stručnih škola ili pohađati neku od 130 gimnazija?

Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da kod nas vlada kontinuitet u učešću učenika u gimnazijskom obrazovanju.

- Taj procenat se decenijama unazad kreće oko 22 odsto. U svetu je taj postotak drugačiji, u korist gimnazija. Zato naša strategija obrazovanja predviđa povećanje broja upisanih učenika u gimnazije do 30 odsto.

- One su se nekada smatrale elitističkim, ali to više nije slučaj. Gimnazije nisu više iz doba profesora Vujića, kada je postojala jedna obrazovna ustanova koju su upisivali najbolji đaci. Sada, paradoksalno, bolji učenici upisuju ugostiteljske smerove a ne gimnazije - objasnio je Sokić.

Prema njegovim rečima, svetski trend je da se uvode mešoviti smerovi u gimnazije, kao što su ekonomski, medicinski, informatički, bilingvalni smerovi.

- Gimnaziju bi trebalo da upišu oni koji to žele. Njena funkcija je da pripremi čoveka za promenu sedam do deset zanimanja u toku života, da sintetizuje različita znanja i tako se prilagodi potrebama privrede.

- To što je neko dobar đak ne znači da treba da upiše gimnaziju, već bi to trebalo da uradi zato što ga interesuje opšta kultura ili kada svoju odluku o budućoj profesiji želi da odloži na neko vreme, odnosno do upisa na fakultet - zaključio je Sokić.

Savetnici za planiranje karijere pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje buduće srednjoškolce, odnosno gimnazijalce savetuju da prilikom odabira škole obrate pažnju na svoje sposobnosti, interesovanja i osobine ličnosti, tako i mogućnosti zaposlenja.

- Tokom savetovanja budućih srednjoškolaca, trudimo se da ih uputimo u značajne činioce pravilnog izbora zanimanja i utičemo da izbegnu tipične greške (blizina obrazovne ustanove, uticaj društva i sl.), kao i stereotipe. Onima koji se opredeljuju za nastavak školovanja u gimnaziji, trudimo se da predočimo da imaju u vidu da je to samo deo nastavka školovanja i da je, nakon završene gimnazije, poželjno da steknu obrazovanje i kvalifikacije za određeno zanimanje na visokim strukovnim školama ili fakultetima.

- Predočavamo im da je izuzetno slaba potražnja za maturantima gimnazije i da u dužem vremenskom periodu ne postoje registrovane prijave potrebe za zapošljavanjem od strane poslodavaca za tim profilom. Zato učenicima koji ne nameravaju da nastave školovanje nakon završetka srednje škole ne preporučujemo gimnaziju, nego stručnu školu - rekli su iz NSZ-a.

Prema njihovim rečima, srednje stručne škole pored osposobljavanja za obavljanje konkretnih poslova mogu predstavljati dobar osnov za nastavak obrazovanja.

U skladu sa tim, učenicima koji nisu trenutno zainteresovani za nastavak školovanja, a poseduju kapacitete, oni preporučuju upisivanje srednjih stručnih škola koje će im dati vremena da dodatno razmisle o izboru budućeg zanimanja, odnosno daljeg obrazovanja.

Poslodavci su, prema arhivi Nacionalne službe za zapošljavanje, od početka 2017. godine najveće interesovanje iskazali za sledeće zanatlije:

- Šivač tekstila

- Krojač

- Elektroinstalater

- Vozač

- Bravar

- Zavarivač

- Metalostrugar

- Zidar

- Tesar

- Armirač

- Građevinski gipsar

- Stolar

- Pekar

- Poslastičar

- Automehaničar

(Telegraf.rs)