Iz nje su nastale Al Kaida i Boko Haram, znak su im 4 uzdignuta prsta: Mnogi smatraju da je ovo jedna od najopasnijih organizacija na svetu (FOTO) (VIDEO)
"Muslimansko bratstvo je kao virus. U telo uđe neprimetno, a onda ga polako i sistematski razara dok ne stvori atmosferu kakva njemu odgovara"
Nakon što je nekoliko država, predvođenih Saudijskom Arabijom i Egiptom prekinulo odnose i uvelo sankcije Kataru, ponovo je aktuelizovan problem organizacije Muslimansko bratstvo.
Preporučujemo
Smrtno bolesna beba ujedinila Trampa, papu Franju i ceo svet: Lekari ne žele više da je leče, hoće da je skinu sa aparata
Arapske zemlje produžile rok Kataru za ispunjavanje njihovih zahteva za 48 sati
Naime, kao jedan od razloga za akciju protiv Katara navedena je podrška te zemlje organizaciji Muslimanska bratstvo, najvećoj sunitsko-muslimanskoj organizaciji na svetu. Iako je Muslimansko bratstvo prisutno u većini islamskih zemalja kao političko-ideološki pokret, ovu organizaciju mnogi vide kao terorističku.
Muslimansko bratstvo je proglašeno terorističkom organizacijom u nizu država, pre svih u Rusiji, Siriji, Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Međutim, izgleda da će ta lista uskoro biti znatno proširena, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp najavio da bi i Amerika mogla staviti ovu organizaciju na crnu listu terorističkih grupa.
Za ovu organizaciju se veže mnogo kontroverzi, a nastala je 1928. godine na temelju učenja Hasana al-Bane. U vreme raspada Otomanskog carstva 20-tih godina prošlog veka, islamski svet nalazio se u krizi i na prekretnici. Kemal Ataturk je ukinuo otomanski kalifat u Istanbulu, a nakon prvog svetskog rata i propasti Otomanskog carstva muslimanske zemlje bile su podeljene između zapadnih sila.
Glavni cilj Muslimanskog bratstva bila je reafirmacija političkog islama i uspostava novog kalifata temeljenog na šerijatu i Kuranu. Muslimansko bratstvo se u takvoj situaciji dosta brzo proširilo arapskim svetom, ali ubrzo su se pojavili problemi.
Naime, ideologija Muslimanskog bratstva nikako se nije poklapala sa sekularnim režimima arapskog sveta, pa je došlo do sukoba, koji su kulminirali ubistvom egipatskog predsednika Anvara el-Sadata 1979. godine.
Samo tri godine kasnije, 1982., Muslimansko bratstvo pokušalo je atentat na tadašnjeg predsednika Sirije Hafeza al-Asada, oca današnjeg predsednika ove zemlje Bašara. Atentat nije uspeo, a Muslimansko bratstvo već je tada pokazalo kako ovoj organizaciji nisu strana ubistva, pa mnogi ovu organizaciju vide kao terorističku.
Poslednjih nekoliko decenija Muslimansko bratstvo povezalo se radikalnim strujama islama, pogotovo nakon invazije SSSR-a na Avganistan. Mnogi članovi Muslimanskog bratstva su nakon izgona iz Sirije i Egipta otišli put Avganistana u rat protiv SSSR-a, a tamo se potom rodilo zlo.
Jedan od najistaknutijih članova Muslimanskog bratstva koji je otišao da ratuje u Avganistan bio je Ajman al-Zavahiri. On je danas najtraženiji terorista na svetu, a za njegovo hapšenje ili ubistvo ponuđena je nagrada od 25 miliona dolara. Za neupućene, Al-Zavahari je lider Al Kaide, koju je osnovao u Avganistanu zajedno sa Osamom bin Ladenom.
Na temelju učenja Muslimanskog bratstva izrasle su mnoge terorističke organizacije, kao što su talibani, Al-Kaida, Al-Šabab, Boko Haram, čiji su lideri i članovi većinom bili članovi Muslimanskog bratstva.
Nakon revolucije u Egiptu, kada je sa vlasti zbačen predsednik Mohamed Morsi, član Muslimanskog bratstva, ova organizacija našla je novu bazu i to van arapskog sveta. Muslimansko bratstvo danas najvećeg saveznika u islamskom svetu ima u Turskoj, odnoso partiji AKP i njenom predsediku Redžepu Tajipu Erdoganu, piše bosanski portal.
Erdogan javno podržava Muslimansko bratstvo, koje u turskoj partiji AKP vidi jedan od svojih ogranaka, a to bi Turskoj moglo stvoriti mnogo problema, kako u islamskom, tako i u zapadnom svetu. Nije retkost videti Erdogana sa četiri uzdignuta prsta, što je simbol Muslimanskog bratstva, a takva politika dovela je do velikog zahlađanje u odnosima sa mnogim državama, u prvom redu Egiptom.
Ideologija iz koje se rađa zlo
Državni sekretar SAD Reks Tilerson je u januaru ove godine izjavio kako su "Muslimansko bratstvo i Al-Kaida ogranci radikalnog islama", u Beloj kući se mesecima vodi debata da li Muslimansko bratstvo treba staviti na listu terorističkih organizacija.
Veze Muslimanskog bratstva sa radikalno-islamisitičkim organizacijama u svetu su jake i duboke, a ideologija ove organizacije nije kompaktibilna sa sekularnim društvima, pa se mnoge države odriču povezanosti sa Muslimanskim bratstvom. To je možda i najbolje opisao egipatski predsednik Abd El-Fatah El-Sisi.
- Muslimansko bratstvo je kao virus. U telo uđe neprimetno, a onda ga polako i sistematski razara dok ne stvori atmosferu kakva njemu odgovara. Sekularna društva nemaju prostora za organizacije kakvo je Muslimansko bratstvo, jer se iz njihove ideologije, kao po pravilu, rađa zlo.
(Telegraf.rs)