Šta fali ljudima u Srbiji koji stalno kače srećne statuse po Fejsbuku: Da li su stvarno nesrećni?

Možda je samo trenutak da se ljudi učine jedan otpor tom pritisku društvenih mreža i da za sebe zadrže ono najdragocenije?!

Sasvim je razumljivo da kada vam se desi nešto lepo, ružno ili bilo šta što vas "pomeri", u bilo kom smeru, želite da iznesete na svom Fejsbuk profilu - on za to i služi, zar ne? Ipak, postoji veliki broj korisnika društvenih mreža koji su od deljenja mišljenja, stavova i razmene iskustava sa drugim ljudima, stigli do iscrpnog obaveštavanja šta im se u životu dešava u svakom trenutku. Koliko god se njihovi onlajn prijatelji trudili da to razumeju, duboko negde ih iritira. A i sami se zapitajte, i budite iskreni: koliko ste samo prijatelja "isključili" u smislu da vam ne izlaze njihove objave, kako ne biste morali da im gledate u ormar, tanjir, kupatilo i svaki detalj života 24 sata dnevno sedam dana u nedelji?

Preporučujemo

Šta fali roditeljima koji kače dečje knjižice sa svim peticama? Da li leče frustracije ili ispunjavaju svoje ambicije

Pitali smo psihologa za stručno mišljenje, i odgovor je bio iscrpan i poučan.

ZAKON NARCIZMA = DOKAZATI SEBI I DRUGIMA DA VAM JE DOBRO

- 90 posto ljudi ima potrebu da sebe prikaže u najboljem mogućem svetlu. Trudimo se da ta naša fasada bude bolja nego što zapravo jeste. To je prosto nešto što spada u prirodni narcizam - počinje priču za Telegraf.rs o gorućoj temi psiholog Aleksandra Janković.

Kako kaže, vremenom je sve otišlo korak dalje, i tu više nije prisutna samo potreba da se prikažemo boljima nego što jesmo.

- To više nije samo potreba da se prikažemo u najboljem svetlu, nego je tu i zakon tržišta narcističke kulture, pokome vi morate da budete bolji od drugih, kvalitetniji, i da se prikažete u takvom izdanju da budete konkuretni, kao da smo postali na neki način roba. Kad vidite tuđe statuse, odmah vas inspiriše da stavite lepši, bolji. To je čuvena priča kao sa kolima - ljudi koji daju silne pare da voze dobra kola, jer je to pitanje njihovog imidža, a sa druge strane žive u udžericama i slično, ali to niko ne zna - objašnjava Janković.

Naravno da je "slučaj" društvenih mreža mnogo jednostavniji - najjednostavnije je iskucati srećan status iako smo tužni, ili staviti fotošopiranu, savršenu fotgrafiju. Traje dva minuta a ima stopostotni efekat.

- To je narcistička potreba da drugima, a posredno preko drugih i sebi, pokažete kako vi u stvari živite kvalitetno i dobro, koliko god to bilo nerealno. To može negde u psihološkom smislu da bude jako loše. Vi za trenutak podignete samopoštovanje, ali posle izvesnog vremena sami postanete svesni raskoraka između onoga što ste postavili i onoga što realno živite. To je život u mašti i fantaziji, a kada dugo živite tako rukovodite se principom zadovoljstva, a to nije dobro. Realnost ima svoje principe, i kada vas ona ošamari, brzo postanete svesni raskoraka i čak se lošije osećate nego pre ovakvih, uslovno rečeno "akcija podizanja samopoštovanja" - ističe psiholog.

SREĆAN JE ONAJ KO PRIHVATI SEBE

- Svojim klijentima uvek savetujem da ne postavljaju fotošopirane slike, zato što svi moramo da naučimo da živimo sa sobom takvi kakvi jesmo, i tek onda kada prihvatimo sebe i naučimo da volimo sebe, imamo neku šansu da uspostavimo autentičnu i iskrenu komunikaciju sa drugima. Stavljanjem statusa koji su nerealni se onemogućava da možda nađemo prijatelje i partnere koji nam zaista mogu odgovarati, jer će normalni ljudi da kažu "ma kakvi, ovom ništa ne treba, vidi kako ovaj/ova živi, ja tu nemam šanse". Zapravo, sprečavate sebe da u ovoj i ovakvoj realnosti živite nešto što je dobro i nešto što bi donelo sreću - savetuje Aleksandra Janković.

Najveći problem je taj što smo počeli da živimo u iskrivljenoj stvarnosti, smatra ona.

- Nažalost mi živimo na neki način u rijalitiju. Naš život sve više liči na takav program ili virtuelnu realnost, gde se potpuno nekritično deli sve i svašta. U redu je podeliti sa prijateljima neke radosne vesti, ali nisam baš sigurna da o tome treba informisati pola javnosti u Srbiji. Postoji šansa da ljudi imaju zlurade komentare i da vam tu radost okrnje - naglašava Aleksandra.

Granice intime su daleko pređene i pregažene. Ljudi obaveštavaju druge o svemu: počev od statusa veze. Obavestite ljude da ste konačno srećni, a onda ubrzo da ste preko noći raskinuli, pa ste u komplikovanoj vezi, ili otvorenoj...

- Ljudi moraju malo bolje da pristupe ličnim podacima. Možda bi bilo dobro da razmislite šta ako se ta veza prekine, a neke slike, statusi i slično se u budućnosti pojave negde protiv vaše volje i želje. Samo da ljudi malo promisle i shvate da neće biti izopšteni iz sveta ukoliko ne podele baš sve - savet je psihologa.

Trenutno je sezona godišnjih odmora i društvene mreže vrve od živopisnih predela, divne prirode, nezaboravnih pejzaža... I to je lepo, do određene mere. Naravno, i tu postoje oni koji objavljuju 20 i više fotografija dnevno, "kače" svako mesto, plažu, vidikovac, kafić koji su posetili... I to zamara.

- Neprekidno postavljanje je već upitnik za one koji to gledaju, da li ste vi otišli na tu destinaciju od mukotrpno zarađenih para da biste to pokazali drugima, ili da biste stvarno uživali? Čovek kad uživa nema naročitu potrebu da baš sve detalje tog uživanja prosledi. A nekada se uživa u stvarima koje su jeftine, besplatne i koje se nijednom fotografijom ne mogu uhvatiti. Razgovor sa nekim dragim, slučajan susret... Samo je pitanje mere, a meru određujemo mi sami - zaključuje psiholog Aleksandra Janković.

Možda je samo trenutak da se ljudi učine jedan otpor tom pritisku društvenih mreža i da za sebe zadrže ono najdragocenije.

(Telegraf.rs)