Kako se Srpkinje snalaze sa vantelesnom oplodnjom posle 50. godine? Istražujemo fenomen rađanja u kasnim godinama

Ima zemalja u kojima ne postoje ograničenja za doniranje jajnih ćelija, a očigledno je da je ženama koje žele da se ostvare u ulozi majke dovoljna jedna takva da "zapucaju" put nje po roditeljstvo

Javnost se svako malo šokira, oduševi, izbezumi vešću da je žena u pedestim, ili još bolje u šezdesetim ostala u drugom stanju i postala majka, bez obzira na to da li je do trudnoće došlo prirodnim putem, što je ravno sedmici na lotou, ili vantelesnom oplodnjom.

Preporučujemo

SJAJNA VEST: Zamrzavanje jajnih ćelija u Srbiji biće o trošku države

Sjajne vesti za sve koji prirodnim putem ne mogu da postanu roditelji: Vantelesna oplodnja o trošku države do 42. godine života

Svaka trudnoća, u ovako kasnim godinama, stručnjaci ističu, veoma je rizična za ženu zbog godina i bolesti koje u njima prete, pa zato većina zemalja veštačku oplodnju i doniranje jajnih ćelija ne radi posle 49. godine. Međutim, ipak, ima zemalja u kojima ovakva ograničenja ne postoje, a očigledno je da je ženama koje žele da se ostvare u ulozi majke dovoljna jedna takva da "zapucaju" put nje po roditeljstvo.

U Srbiji zasad žene, osim spontanim putem, do začeća mogu doći vantelesnom oplodnjom. Ona se do pre par meseci o trošku države obavljala samo do 40 godina. U februaru je starosna granica pomerena na 42, a o trošku države parovi imaju pravo na tri pokušaja.

Ako do vantelesne oplodnje u nekoj privatnoj klinici dođe posle postavljenih starosnih granica, odnosno posle 49.godine, u Ministarstvu zdravlja kažu, međutim, da ta klinika neće snositi nikakve kazne.

Po dete preko granice 

Kada je reč o doniranju jajnih ćelija, ono se još ne radi, ali je predviđeno novim zakonom o lečenju plodnosti, međutim, prema rečima stručnjaka, starosna granica tek treba da se definiše podzakonskim aktima.

S tim u vezi, a s obzirom na granice koje su postavljene za veštačku oplodnju, i Srpkinje, kao i žene drugih nacionalnosti odlaze u zemlje u kojima mogu da zatrudne.

Stručnjaci za Telegraf.rs objašnjavaju da su takvi slučajevi iako zvučni, veoma retki, kao i da, iako se radi o lepim vestima, one nose određeni rizik.

Profesor Medicinskog fakulteta i načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju Ginekološko-akušerske klinike "Narodni Front" Eliana Garalejić objašnjava za naš portal da žene u petoj ili šestoj deceniji uglavnom zatrudne uz pomoć doniranih jajnih ćelija.

- Vantelesna oplodnja je širok pojam, i najčešće podrazumeva da mi stimulišemo jajnike te žene da bi dobile njenje jajne ćelije da bi ona postala biološka majka. S obzirom na godine žene, mi uvek procenjujemo njeno zdravlje. Žena preko 50 godina praktično nema svoje jajne ćelije ili je ekstremno retko da ima svoje jajne ćelije koje su sposobne da budu oplođene i da daju lepu trudnoću i dete. Tu se, uglavnom, radi o programu donacije jajnih ćelija. Izuzetno je retko da žena posle 45. godine ostane sama trudna. Nije nemoguće, ali je retko - objašnjava prof. dr Garalejić.

Zemlje bez ograničenja 

Ona navodi da se program donacije jajnih ćelija kod nas još ne radi iako zakon postoji, te da se te procedure rade u inostranstvu, gde takođe lekari procenjuju zdravlje žene, i gde, takođe, u većini zemalja postoje granice:

- Starosna granica u inostranstvu zavisi od zemlje do zemlje. Zakonske regulative u njima su različite. Neke zemlje imaju regulativu da to rade do 45. neke do 50, a neke uopšte nemaju granice. U nekim zemljama, naime, ne postoje ograničenja jer smatraju da žena ima pravo da raspolaže sa svojim telom i sa svojom budućnošću.

Žena, kaže naša sagovornica, ima pravo da ode bilo gde da zatrudni, a naše lekare ništa ne sme da spreči da joj pruži medicinsku pomoć u održavanju trudnoće po povratku u zemlju.

- Mi prihvatamo svakog pacijenta. Ne razmišljamo o tome kako je neko ostao u drugom stanju, mi smo lekari i apsolutno moramo da pomognemo svim pacijentima koji dođu - kaže prof. dr Garalejič i napominje da mogućnost komplikacije u trudnoći raste sa godinama.

Srpkinje odlaze u Grčku, Češku, Španiju

Svestki priznat genetičar iz Leskovca Miodrag Stojković, u čijoj klinici se, takođe, rađaju bebe iz epruveta, otkriva za Telegraf.rs da pacijenti iz Srbije, koji ispunjavaju propise, na donaciju jajnih ćelija najčešće odlaze u Grčku, Češku, Španiju... Oni koji su prešli starosnu granicu, traže zemlje bez ograničenja.

- Po našem zakonu zabranjeno je u postupak vantelesne oplodnje uključiti ženu koja po godinama života i opštem zdravstvenom stanju nije sposobna da rađa, odnosno koja je u starosnoj dobi koja nije primerena za rađanje - podseća na početku razgovora za naš portal Stojković:

- Za nas jako bitno je da pored kalendara postoji i biološki sat koji kod žena pokazuje kolika je i rezerva jajnih ćelija. Ona se sa godinama umanjuje. Žene koje imaju 55 ili 60 godina nemaju ciklus a ako imaju (izuzetno retko) onda je pitanje da li imaju jajnu ćeliju koja ima potencijal da se razvije u kvalitetni embrion.

U nekim zemljama takve žene idu na donaciju jajnih ćelija ali u većini zemalja je to zabranjeno jer je donacija dozvoljena, najčešće do 49. godine.  Oni koji i dalje ispunjavaju zakonske propise idu u inostranstvo. Pacijenti iz Srbije odlaze na donaciju u Grčku, Češku, Španiju, a oni koji su prešli starosnu granicu na žalost traže zemlje koje nemaju jasno definisane zakone…

Pet odsto šansi za bebu sa 40 

Prema njegovim rečima, Leskovac nije zabeležio slučaj da je neko u pedesetim ili šezdesetim otišao na donaciju janih ćelija. Podseća i da se sa godinama smanjuje mogućnost da neko bilo prirodnim ili veštačkim putem ostane u drugom stanju.

- Žena sa 30 godina prirodnim putem ima 20 odsto šansu da zatrudni, a žena od 40 samo pet odsto. A, ako se to desi, rizik da se javi neki abnormalitet kod potomstva raste - ističe Stojković.

Interesantno, ali jedna studija u SAD, koja je objavljena u američkom Žurnalu perinatologije, još pre pet godina, pokazala je da ne postoje prepreke da žene starije od 50 godina postanu majke uz pomoć veštačke oplodnje, barem ne veće od onih s kojima se susreću mlađe od 40 godina.

U toj studiji učestvovala je 101 žena starija od 50 godina od kojih je svaka dobila dete uz pomoć veštačke oplodnje. Istraživanje je čak pokazalo da žene koje zatrudne u tom životnom dobu nemaju ništa veće šanse da dobiju dijabetes ili prevremeno se porode, nego žene mlađe od 42 godine koje su začele na isti način.

Naša struka, međutim, iako uzima u obzir individualne srećne slučajeve, ne razmišlja tako. Trudnoće u kasnim godinama vidi veoma retke, i kao pojavu koja ne može još više da pomeri starosnu granicu za veštačku oplodnju.

(Ne)humano

Asistent dr Radomir Aničić iz GAK "Narodni front" kaže da se upravo zbog rizika, žene u tim godinama odlučuju za surogat materinstvo.

- Trudnoća u tim godinama nije preporučljiva. Reč je o vrlo kompleksnom pitanju, a ne treba zaboraviti ni sociološki aspekt cele te priče da humano i prema tom detetu roditi u tim godinama. Istina, takve pojave su atraktivne zbog godina, zbog čega su i neuobičajene, ali se ne radi o značajnoj statistici - kaže Aničić.

On za kraj ističe da su 20-te idealne godine kako za prirodno tako i za veštačko začeće, koje su se, doduše, pomerile ka 30-tim.

Pretpostavlja se da u Srbiji više od 200.000 parova ima problem sa sterilitetom. Lekari savetuju da svaki par koji i posle godinu dana redovnih odnosa ne dođe do začeća, obavezno treba da potraži pomoć struke.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)