U Švedskoj se nalazi najstariji svetski muzej na otvorenom: Izgleda kao vremeplov i čuva duh starih vremena (FOTO) (VIDEO)

Obilazak ovog muzeja svakom građaninu Srbije nameće ideju - kako bi divan naš skansen bio

Još nije ni 1800. godina. Žena sedi za stolom i šije odeću za porodicu, kraj nje na krevetu dečije lutke od drveta i nešto krpa. Preko stola je drveni umivaonik, na njemu lavor. Osim ove, tu je još oko 150 kuća iz 18. i 19. veka, ali i crkva, zvonik, vetrenjača. Nije vremeplov, u pitanju je švedski muzej Skansen u Stokholmu.

Ali hit! "Ovo je nenormalno", Saša iz Podgorice se našao u Stokholmu, nasmejaće vas do suza (VIDEO)

Ovo je najstariji muzej na otvorenom u svetu i postoji od 1891. godine. Prostire se na 300.000 kvadratnih metara i na tom prostoru je oko 150 starinskih kuća iz 18. i 19. veka. One su preseljene iz cele Švedske, ali i Finske koja je bila u sastavu države do 1809. godine.

Eksponati izloženi u Skansenu prikazuju istoriju Švedske, njenu arhitekturu i nekadašnje običaje.

Muzej čine objekti narodnog graditeljstva različitih namena. Osim kuća za stanovanje, u muzeju pod vedrim nebom su i štale gde su seljaci u ono vreme čuvali stoku, ambari, razne zanatske radionice, ali i zvonik, crkva, vetrenjače.

Postoji gradski kvart i "seoski" deo.

U zgradi pekare u gradskom parku i sada se može kupiti sveže pecivo. Tu su i rekonstruisane prodavnice i zanatske radionice u kojima se može saznati da su majstori i zanatlije živeli u kućama u kojima su i radili. Zatim se može obići i industrijska četvrt iz 1830. godine, pa otići na tradicionalno zemljoradničko imanje iz provincije Herjedalen. Odatle se može svratiti do seoske kuće iz Curkhulta iz 18. veka. U toj šetnji nezaobilazan je zvonik iz Helestada, jedan od najviših u Švedskoj, visine 40,5 metara.

A onda treba ući u kuće, i seoske i gradske, ali i u radionice, štale. I tu sve još više deluje kao vremeplov.

Vodiči i statisti muzeja, kostimirani, simuliraju obavljanje određenih tradicionalnih poslova iz tog vremena, onako kako su oni rađeni tada. Posetilac tako može videti na krevetu seoske kuće igračke za dete iz 18. ili 19. veka, ali i "majku" tog deteta koja sedi i plete mu džemper.

U kuhinji ove žene na stolu su posude od pre vek ili dva, ali i činija puna svežih jaja, pa deluje kao da će domaćica upravo ustati da spremi večeru. U gradskoj kući na radnom stolu započeto pismo, a oni koji znaju da se užive imaju osećaj da će se neko vratiti da ga dovrši.

Na farmama žive divlje i domaće skandinavske životinje o kojima vode brigu kostimirani farmeri. U većini starinskih radnji posetici mogu da kupe i proizvode napravljene po izvornoj recepturi.

U okviru Skansena je i zoo vrt, nekoliko manjih zabavnih parkova, mini železnica, atrakcije poput staklene kuće, obrnute kuće, lavirinta, kao i prostori za organizaciju predavanja, radionica, koncerata, predstava. Na njima, kao i širom Skansena se tokom godine organizuju različite manifestacije i to skoro svakodnevno.

Skansen godišnje poseti oko milion ljudi. Cena ulaznice je oko 18 evra. Na ulazak u muzej čeka se i po sat vremena, ali svi strpljivo stoje. Niko ne odustaje. Od nastanka ovog muzeja, u svetu je otvoreno mnogo sličnih, sa tematikom očuvanja etnološkog nasleđa jednog naroda.

Obilazak ovog muzeja svakom građaninu Srbije nameće ideju - kako bi divan naš skansen bio. Nalik Skansenu, kod nas postoji arheološki lokalitet Feliks Romulijana, istorijski kompleks u Brankovini, pećina Risovača ili muzej na otvorenom u Sirogojnu.

Ali, nameće se pitanje, da li bi Srbija mogla na nekoliko lokaliteta da napravi po koji manji "skansen"- vojvođanski, šumadijski, muzeji na otvorenom u istočnoj, zapadnoj Srbiji i jedan na jugu. Tamo gde se već razvija seoski turizam.

A ako se već mašta, ovako bi mogao da izgleda šumadijski muzej na otvorenom:

Kako vi zamišljate naše muzeje na otvorenom?

(Marija Raca)