OVAJ HUMANISTA DOLAZI I BEZ POZIVA: Duda (62) je dao krv više od 140 puta i spasao desetine života

- Imam relativno retku i vrlo traženu krvnu grupu ("B"-pozitivnu) i uvek se odazovem, a vrlo često, čim čujem da se desila neka nesreća ili da je nekome potrebna krv, dolazim i bez poziva... - priča Duda

Kada su bolesni životno ugroženi i kome god da je u Sjenici, Priboju, Novom Pazaru, Tutinu ili Prijepolju hitno potrebna krv, svi odmah traže i zovu Sjeničaka Hasiba Bogućanina (62), poznatijeg po nadimku Duda. Duda decenijama dobrovoljno daje krv i tako je do sada spasao na desetine života u ovom kraju i širom Srbije.…

Preporučujemo

Mislili ste da kad dobrovoljno DATE KRV ništa ne dobijate zauzvrat? Nemate pojma koliko grešite

- Imam relativno retku i vrlo traženu krvnu grupu ("B"-pozitivnu) i uvek se odazovem, a vrlo često, čim čujem da se desila neka nesreća ili da je nekome potrebna krv, dolazim i bez poziva... Tako je to od moje dvadesete godine, od kada sam, kao vojnik u Zagrebu, prvi put dao krv. Tada sam spasio život mom drugu iz stroja Radetu Zoleu, rodom negde iz okoline Gospića, koji se neopreznošću teško ranio i kome je život visio o koncu - priča ovaj humanista.

Do sada je ove dragocene tečnosti dao čak 140 puta, a još tri-četiri puta mu nisu upisali u knjižicu.

- Čim sam se vratio iz vojske i zaposlio u sjeničkom rudniku uglja Štavalj, gde sam proveo ceo svoj radni vek i gde su se često dešavale povrede rudara kojima je valjalo pomoći, odlučio sam da budem stalni dobrovoljni davalac krvi i da na taj način pomažem ljudima u nevolji. Do sada sam dao više od 60 litara krvi, mnogima je moja krv spasla život, neke od spasenih znam, a neka nikad neću ni upoznati, niti oni znaju da u njihovim venama teče i koja kap moje krvi - priča popularni Bogućanin i nastavlja:

- Dobio sam mnogo priznanja, jedan sam od najpoznatijih dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji, lepo je to, ali meni je najlepše priznanje kad me na ulici u Sjenici ili Prijepolju sretne gospođa sa već odraslim dečakom i kaže: "Znaš sine, da nam je ovaj čika spasao život, da nije bilo njegove krvi ko zna kako bi prošao carski rez nakon koga si ti došao na svet."

Najveća nagrada mu je što mu se zahvale i kažu da nikada neće zaboraviti njegovu dobrotu.

- Spasao sam mnogo ljudi i stekao puno prijatelja: u Novom Pazaru, Kraljevu, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Prištini i širom Evrope, neki mi se javljaju čak iz Amerike...

Oni su moje su najveće bogatstvo - naglašava Bogućanin.

Sjeničak najviše pamti jednu epizodu iz devedesetih godina prošlog veka... Događaj se zbio u užičkoj bolnici u danima dok su se nedaleko, preko granice, u Bosni, vodile teške borbe između Srba i Bošnjaka...

- Dok sam prolazio kroz hodnik sasvim slučajno video sam dečaka i devojčicu kako plaču ispred jedne sobe... Rekli su mi da se zovu Dušica i Zoran, da im se tata iznenada razboleo, da se bori za život i da je mama otišla da po Užicu traži dobrovoljne davaoce krvi. Ispostavilo se da je njihovom ocu potrebna baš moja B pozitivna, odmah sam pozvao doktorku ( Olja se zvala) i ponudio krv...

- Sećam se da je doktorka, dok je gledala moje papire sa koleginicom, tiho prokomentarisala: "Bog te... pa ovo je musliman"... Dušicin i Zoranov tata tada je spasen, dugo smo bili u kontaktu, umro je prošle godine, sa Dušicom, Zoranom i doktorkom Oljom i danas sam dobar prijatelj.

- Nikad nisam pitao: kome dajem krv, koje je vere i nacije i slično. Uvek sam polazio od toga da je čovek i da spasavam nečiji život - priča Hasib Bogućanin od 2014. godine zaslužni rudarski penzioner.

- Po pravilima, krv mogu da dajem do 65. godine, cilj mi je da pređem brojku od 150 boca... Niko me ni kasnije, ako me zdravlje posluži, a bude zatrebalo, ne može sprečiti da pomognem mojim komšijama i sugrađanima - poručuje popularni sjenički Duda.

Osim krvlju, pomagao je Hasib Bogućanin žiteljima Štavlja i drugih pešterskih sela i rudničkim buldožerim, kojima je leti gradio puteve, a zimi iz mećave i smetova spasavao decu, bolesne i stare...

U vreme poplava u Obrenovcu i Šapcu prvi se prijavio i ponudio da zajedno sa sinom Elvisom ode na najugroženija područja i pomogne ljudima u nevolji.

Takav je naš Duda, nesebičan i beskrajno dobar - kažu njegove komšije Simo Pajović i Zukrija Šabanović.

Dobrovoljni davalac krvi je i Hasibov sin Elvis Bogućanin (38), on ima još ređu krvnu grupu AB pozitivnu i do sada je krv dao 50 puta.

Ugledao se na oca, prvi put krv je dao u vojsci i do sada je spasao mnogo života širom Srbije.. Često krv daje u redovnim akcijama zajedno sa ocem Hasibom...

(Telegraf.rs / Vesti onlajn)