Danas je svetac zbog koga vaša deca ni slučajno ne smeju da se popnu na drvo, i to nije sve!
Treba izbegavati sva mesta na kojima vreba opasnost od pada
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Vartolomeja, jednog od dvanaest apostola.
Preporučujemo
Merdare ima samo jednu učionicu i 7 đaka: Ako ugase školu, ovi mališani više neće videti drugu decu!
Vračari dala POLA MILIONA da povrati muškost ljubavniku: Cela Bačka Palanka traži prevarantkinju
NAJVREDNIJA SRPSKA RELIKVIJA: Koliko košta Miroslavljevo jevanđelje i da li uopšte ima cenu? (VIDEO)
Vartolomej, koji je u našem narodu poznat i kao Vratoloma iliti Vrtoloma, najpre, je zajedno sa apostolom Filipom i sestrom Filipovom, devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao jevanđelje prvo u Aziji, zatim u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički i skončao.
U Jerapolju ovi sveti apostoli molitvom su ubili veliku zmiju, koju su naznabošci u hramu držali i obožavali. U istom tom gradu molitvom su dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep.
Tada se digao na njih narod, pa su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst pritom Vartolomeja naopako. U tom trenutku dogodio se zemljotres, u kom su poginule zle sudije i mnogo naroda. Osetivši to kao kaznu božju, mnogi su pritrčali da skinu apostole s krstova, međutim, Filip je već bio izdahnuo dok je Vartolomej još bio u životu.
Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i preveo na indijski jezik Jevanđelje Matejevo. Zatim je prešao u Jermeniju, gde je izlečio carevu ćerku od ludila.
Ali, zavidljivi carev brat Astijag uhvatio je božjeg apostola i razapeo ga na krst, pa mu je onda kožu odrao i posekao glavu u Albanopolju Jermenskom.
Njegovo telo hrišćani su časno sahranili u olovni sanduk, koji su, međutim, neznabošci uzeli i bacili u more. Voda je donela sanduk do ostrva Liparskih, gde ga episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočeka i sahrani u hramu. Kasnije su mošti ovog velikog apostola prenete u Benevent, pa u Rim.
S obzirom na to da se u velikom delu Srbije ovaj praznik naziva se još i Vratoloma (Vrtoloma), te su prisutna brojna verovanja.
Na ovaj dan obustavljaju se svi poslovi na polju. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu. Zato se posebno u Homolju obustavlja svaki rad, a u nekim delovima istočne Srbije se smatra da ukoliko se na Vratolomu radi postoji velika opasnost od poplava, oluja i grada. Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore.
- Smlatiće te kao Vrtoloma prasku - je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju.
Takođe, na dan Svetog Vartolomeja ne valja se peti na drvo, da se ne bi slomio vrat. S tim u vezi deci se brani da se penju na drveće, kupanje u rekama a ženama da "bućkaju” mleko. Takođe, treba izbegavati sva mesta na kojima vreba opasnost od pada.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.
(Telegraf.rs)