Obrad iz Bjelog Polja pao u komu zbog ujeda šarke. Lekari se tri sata borili za njegov život

Obrada je ujela zmija šarka dok je bio u šumi zvanoj Gradina, gde je tražio pečurke

Šezdesetsedmogodišnji Obrad Šekularac iz bjelopoljskog prigradskog naselja Rastoka preživio je juče ujed zmije i trosatnu komu.

MESTA U SRBIJI U KOJIM IMA MNOGO OTROVNICA: Ujeda šarke se posebno pazite kad idete na ove lokacije!

Lekari su se za njegov život borili više sati. Obrada je ujela zmija šarka dok je bio u šumi zvanoj Gradina iznad Rastoke, gde je tražio pečurke.

On priča za Dan da je u komi bio više od tri sata i da su ga mnogi bili „otpisali”, verujući da neće uspeti da preživi ujed otrovnice.

- Kako sam u penziji i nemam obaveza, prošetao sam do šume koja je iznad našeg sela i krenuo da berem pečurke lisičarke. Nije ništa slutilo kakav će me problem zadesiti. Kako sam u jednoj ruci nosio plastičnu kesu i taman krenuo da uberem nekoliko pečurki osetio sam strahovit bol u levoj nozi. Pogledao sam i video nestvaran prizor.

- Zmija, nakon što me je ujela udaljavala se u šumu. Pomislio sam u tom trenutku na najgore, s obzirom na to da sam u šumi bio sam, ali i zbog udaljenosti prve najbliže kuće - priča Šekularac, koji je smešten na Intenzivnoj njezi Internog odeljenja Opšte bolnice Bijelo Polje.

Šekularac objašnjava da je bio priseban.

- Video sam da mi ide krv iz rane i čini mi se da je bilo više ujeda. Svezao sam ranu plastičnom kesom kako bih zaustavio krvarenje. Nije mi u tom trenutku bilo preostalo ništa drugo nego da trčim, koliko su me noge nosile do najbliže kuće brata od strica Veljka, koja je udaljena nekih kiliometar i po.

- Znao sam da ako ostanem, i onesvestim se, neću ostati živ. U početku sam trčao, a onda sve sporije išao jer sam polako počeo da osećam umor i vrtoglavicu. I bol u nozi se povećavao -  prepričava Obrad.

Dodaje da je nekako krajnjim naporima stigao do kuće, nakon čega se, kako kaže, više ničega nije sećao.

- Kažu da sam pao u nesvet, a kasnije su mi rekli da sam puna tri sata bio u komi. I da su se svi za to vreme borili za moj život. Prvo me je rođak odvezao do Hitne pomoći, a onda su priskočili u pomoć lekari, internisti Cvijeta Sekulić i Ivan Božović sa saradnicima - kaže Šekularac.

(Telegraf.rs/bijelo-polje.com)