Poslednji bosanski Romeo živi za i od svoje jedine ljubavi: Svira i peva na ulici, a nada koja mu uvek ostaje je njegova Jela (FOTO)
"Nakon rata i određenih problema na kratko sam prestao da sviram..."
U srcu tuzlanskog korza već nekoliko godina, zahvaljujući Romeu Plešeu odzvanjaju bezvremenski hitovi legendarnih Bitlsa i Rolingstonsa.
Poslednji bosanski Romeo rođen je 1953. godine u tuzlanskom naselju Kula u braku rođenog Zagrepčanina i Ljubljančanke. U rodnom gradu završio je osnovnu i srednju muzičku školu i tu je stao.
- Muzika je moja prva i jedina ljubav. Od 1965. godine sviram i sviraću sve dok stojim na nogama, jer nemam penziju, a ni zdravstveno osiguranje – kaže Pleše, koji svojim muziciranjem svakodnevno uveseljava Tuzlake i turiste koji rado svraćaju u taj grad.
U zlatnim vremenima po šest meseci je znao sa svojim bendovima svirati na Jadranu. Svirao je na gotovo svim instrumentima, a trenutno je u njegovim rukama gitara, koju čuva u kafeu "Boem" na uglu Bankerove ulice.
- Zahvaljujući Jeli, vlasnici "Boema", počeo sam raditi ovo što danas radim. Nakon rata i određenih problema prestao sam svirati. Radio sam najteže fizičke poslove, bio vozač taksija i šta sve ne kako bih preživeo. Jednog dana svratio sam u "Boem", mesto gde se okuplja fina gradska raja, i seo. Jela me je upitala da li bih ponovo svirao. Porazgovarali smo i otad sam svakodnevno na korzu – priča Romeo.
Njegova omiljena pesma je “Yellow Submarin” od Bitlsa, a upravo zahvaljujući toj melodiji, pre nekoliko dana ostavljen mu je najveći bakšiš u šešir.
- U Tuzli je bio državljanin Engleske za kojeg sam odsvirao svoju omiljenu pesmu, a on me je nagradio sa 10 KM. Inače, dnevno dobijem između 10 i 15 KM. S tim novcem preživljavam – kaže Pleše.
Za sebe kaže da je poslednji tuzlanski Romeo. Možda u njegovom gradu ima dece s istim imenom, ali je on je, kako veli, poslednji boem stare čaršijske garde. Planira da ovog leta ode do Neuma ili Makarske kako bi svirao i malo više zaradio.
- Pitaju me hoću li imati para za put. Nadam se da hoću, ali ako ne skupim, tu je moja Jela – kaže na kraju Romeo Pleše, tuzlanski ulični muzičar koji svojim muziciranjem čuva uspomenu na grupe svetskog glasa.
Romeo Pleše ima svoju poziciju na tuzlanskom korzu nedaleko od Kapije. Sugrađani su ga dobro prihvatili, daruju mu po 10, 20 ili 50 feninga, fotografišu se ili snimaju njegovo muziciranje. Međutim, Romeo kaže da je imao i problema.
- Imao sam problema s decom i omladinom koja prosjače. Zalete se, udare u moj šešir i otmu novac koji sam dobio. Uspeo sam se nekako zaštititi, zvao sam policiju, a i malo razgovarao s njima. Nemam ja ništa protiv. Neka rade to što rade, ali je ružno, pogotovo leti, kada faktički skaču na ljude iz inostranstva i traže od njih marku – kaže Pleše.
(Telegraf.rs/ avaz.ba)