18 godina posle bombardovanja Srbije sprema se tužba protiv 19 članica NATO-a

Ekspertski tim namerava da naučno dokaže vezu između ove statistike i bombardovanja i da sa time izađe pred sudove 19 zemalja članica NATO-a, uprkos ranijim sličnim pokušajima koji su ostali bez uspeha

Foto: S.Pikula, Tanjug/Vladimir Dimitrijević/Rade Prelić, flickr/Nicolas Raymond, Pixabay

U ime žrtava NATO bombardovanja specijalni tim 18 godina posle bombardovanja Srbije priprema tužbu protiv 19 članica Alijanse koje su učestvovale u agresiji, javila je Radio-televizija Srbije.

Hitna akcija NATO u Makedoniji: Skovan plan za razbijanje ruskog uticaja u regionu

Makedonija spremna i da promeni ime da bi ušla u NATO

Ako se neko bude rugao Crnoj Gori u NATO-u, dobiće paprenu kaznu: Moraće da plati čak i do 10.000 evra!

Specijalni tim, koji će činiti domaći i strani advokati, kao i lekari kojima predstoji da dokažu vezu između porasta najtežih bolesti i korišćenja uranijuma tokom bombardovanja.

Na Srbiju je 1999. godine, prema priznanju NATO-a, bačeno više od 10 tona osiromašenog uranijuma za čiji je raspad potrebno 45 milijardi godina.

Član tima, toksikolog u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Radomir Kovačević kaže da se već u prve dve godine posle bombardovanja u Srbiji beleži rast hematoloških i bubrežnih, a godinama kasnije i teža oboljenja.

- Sada statistika upravo govori o enormnom procentu, o epidemiji malignih bolesti, anomalija na potomstvu. Sama činjenica da se kod jednog deteta dnevno utvrdi maligno oboljenje dovoljno govori o riziku - rekao je Kovačević za RTS.

Ekspertski tim namerava da naučno dokaže vezu između ove statistike i bombardovanja i da sa time izađe pred sudove 19 zemalja članica NATO-a, uprkos ranijim sličnim pokušajima koji su ostali bez uspeha.

U slučaju pogibije radnika RTS-a pred italijanskim kasacionim sudom i poginulima u Varvarinu pred nemačkim Ustavnim sudom, oba ova suda proglasila su se nenadležnim.

Pravnici zato daju male šanse novoj inicijativi. Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava "Jukom" uveren je da će sve proći kao u Nemačkoj i misli da se, umesto pravnim, treba boriti političkim sredstvima kako bi se dobila sredstva za saniranje posljedica.

On je podsetio da je Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev jugoslovenske vlade da NATO prekine sa udarima, a da se pet godina kasnije proglasio i nenadležnim u sporu Srbije i Crne Gore protiv osam članica Alijanse.

Advokat Toma Fila uveren je da činjenice treba dokumentovati i čekati pravi trenutak da se iskoriste.

- Bolje je da se napravi neka komisija koji će pribaviti sve to što su nam radili - opisati, dokumentovati sa fotografijama, istorijama bolesti i da se sačeka odgovarajući momenat da se to iskoristi - kaže Fila.

Ekspertski tim, ipak, ima optimizma - namera im je da se u tužbama nađu i posledice korišćenja kasetnih bombi i bombardovanja hemijskih i petrohemijskih postrojenja, za šta bi dokaze prikupili u naredne dve godine.

(Telegraf.rs / Srna)