Prelepo zanimanje koje odlazi u zaborav: Poslednje skeledžije na Dunavu prevoze na drugu obalu za 50 dinara!

Posao skeledžije nije lak, jer je ceo dan na vodi, a nekada mora da bude i majstor za brod, a ne samo kapetan

Živko Mihajlović već 14 godina svakog dana, osim nedeljom, vozi jednu od tri preostale skele na vojvođanskom toku Dunava.

Ima 30 godina i tri diplome, četvrta stiže, a stalno je odbijaju: Ne može da nađe posao i ima samo jedno pitanje za sve (FOTO)

Preporučujemo

Martina veruje da svako ima svog anđela čuvara: "Šaptačica anđelima" ih vidi i čuje, pa prenosi poruke ljudima. Otkriva sve o čudima i molitvama (FOTO)

Ovo su najtraženiji poslovi u Srbiji: Neke od njih sigurno znate da radite!

Na Dunavu je ostalo tek nekoliko skela koje rade, kod Novog Sada jedna spaja Futog i Beočin, jedna manja koja vozi iz Begeča do Banoštora, u Ramu na granici sa Rumunijom, u Vinči i Ritopeku kod Beograda. Mostovi koji su povezali obale nepovratno su istisnuli skeledžije iz borbe protiv rečnih granica, ali neki od njih još ne odustaju. I ne žale se na svoj posao.

Živko Mihajlović upravlja brodom koji vuče skelu od Futoga u Bačkoj do Beočina u Sremu. Putnicima koji bi drumom morali do Novog Sada, pa preko Mosta slobode i onda uz Dunav nazad u Beočin, skrati put i do 30 kilometara.

Kako kaže, posao skeledžije nije lak, jer je ceo dan na vodi, a nekada mora da bude i majstor za brod, a ne samo kapetan.

- Danas ljudi slabije idu skelom nego pre pet-šest godina, ali se od ovog posla još može živeti. Radimo ceo dan, dođemo u pola sedam i ostajemo do osam uveče - priča skeledžija.

Futožanima i Beočincima putovanje skelom se isplati, jer vožnja koja traje desetak minuta pešaka ili biciklistu košta svega 50 dinara.

- Ima ljudi koji svakodnevno idu. Sa sremske strane je lepa plaža gde ljudi idu leti. Mi vozimo na svakih pola sata. S futoške strane krećemo u pun sat, a sa beočinske na polovinu sata - kaže Mihajlović.

Njegov posao je i vrlo odgovoran, jer mora da pazi na putnike i vozila, ali na skeli nije sam. Vidosav Gnjatović tu je kao ispomoć. On pomaže pri parkiranju automobila, jer na skeli svaki automobil mora da ima svoje mesto.

- Na skelu može da stane 15 automobila, često tu bude poljoprivrednih mašina, kombija, a ima i dosta onih koji putuju na posao. Moj posao je da privežem skelu za brod kad krene i za obalu kada stigne, ali još važnije, da motrim da nam sa strane ne dolazi brod, pošto kapetan to često ne može da vidi kada je skela puna - kaže Gnjatović.

Nesreće retke, ali mora da se pazi

Nesreće na skeli nisu česte, ali Gnjatović pamti situaciju kada jedan vozač kombija nije povukao ručnu kočnicu, pa je vozilo završilo u Dunavu. Pamti se i slučaj iz 2014. godine kada je starija žena koja se ukrcala sa beočinske strane namerno sletela kolima u Dunav. Ona je sačekala da skela odmakne od obale, upalila automobil i dodala gas. Nije joj bilo spasa.

Gužva na skeli zbog auto-trka

Uobičajenu rutinu i nekoliko vozila po turi prethodnog vikenda pokvarila je prava jagma za skelom, koja se svake godine dešava u isto vreme - kada se održavaju auto-trke na Mišeluku. Tada skeledžija zadovoljno trlja ruke, a formiraju se redovi onih koji hoće na drugu stranu, jer se ne može preko Mosta slobode u Novom Sadu.

- Radili smo non-stop, kako se napuni, tako krećemo. Nije bilo predaha, a to nam se dešava svake godine - objašnjava Mihajlović.

(Telegraf.rs / Blic)