Šta bi se desilo u Srbiji kad bi radno vreme bilo 6 sati: Gori scenario od tog ne možete da zamislite!
Inače, najviša minimalna zarada u mesecu u kojem se radi 184 sata je 23.900 dinara. U slučaju kraćeg radnog dana, ta brojka se menja
Švedska je poznata po tome da pronalazi načine da utiče na blagostanje svojih građana, tako da su mnoge kompanije u tu svrhu uvele šestočasovno radno vreme. Postavlja se pitanje zbog čega takva mera ne može da se implementira i u Srbiji.
Preporučujemo
Puštena u opticaj poštanska marka "180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Velike Britanije i Srbije” (FOTO)
Srpska privreda prati globalni rast: BDP ove godine povećan, evo za koliko
Novosadski dnevnik obavio je istraživanje na tu temu i izneo zaključak da je skraćivanje radnog dana s osam na šest sati neizvodljivo kod nas.
Razlog je što nijedan poslodavac, sasvim sigurno ne bi pristao na to da za manje sati rada radnika plaća isto kao do sada. Uz to, bio bi primoran i na to da poveća broj zaposlenih, te bi troškovi bili veći.
Taj korak bi, praktično, značio da bi bilo više zaposlenih, ali bi njihove zarade bile manje, te je veliko pitanje da li bi to imalo pozitivan uticaj na zaposlene.
Uz to, u pojedinim sektorima rada kao što je trgovina ili uslužne delatnosti nije moguće skratiti radnu nedelju jer se radi svih sedam dana u nedelji. Treba reći i to da mnogi radnici na poslu provode više od osam sati, a da je malo poslodavaca koji ih za to stimulišu – bilo kroz zaradu, bilo kao slobodan dan, mada, naravno, ima i onih koji svaki prekovremeni sat plaćaju.
To je, verovatno, dobra stimulacija za top-menadžere, koji provode mnogo više vremena na poslu, pa su im i zarade veće, ali je veliko pitanje da li je iznos do 130 dinara, koliko je minimalna cena sata u Srbiji, dovoljno stimulativan da se na radnom mestu provede više vremena od sadašnjih osam sati.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ideja da se u našoj zemlji skrati radni dan ili nedelja nije dobra jer bi uz manju satnicu sigurno došlo i do smanjenja zarada, koje su i sada veoma male i nedovoljne za pristojan život.
- U Srbiji, gde je minimalna zarada, u proseku, oko 22.500 dinara teško može da se preživi jer s novcem kojim se mesečno raspolaže ne mogu da se zadovolje ni osnovne potrebe, a to veoma teško uspeva i onima koji rade i više sati i na bolje plaćenim radnim mestima - kaže Milić.
Dodaje da to nije uspelo čak ni u zemljama s veoma visokim standardom, kao što je Švedska, gde uz smanjenje radnog dana na šest sati nije smanjivana zarada.
On ukazuje na to da skraćenje radnog vremena sa osam na šest sati dnevno nije dobar korak za smanjenje nezaposlenosti, naprotiv, time bi se samo povećalo siromaštvo.
- Zbog manje sati rada bile bi smanjene i zarade, a onda bi, da bi mogli da obezebede egzistenciju, radnici bi morali da rade na više mesta i rezultat skraćenja radnog dana ne bi bio vidljiv i vrteli bi se ukrug.
- Siguran sam u to da skraćenje radnog dana na šest sati nije najvažnija tema vezana za položaj zaposlenih u Srbiji. Za to je potrebno poboljšati uslove rada, obezebediti poštovanje zakona, zaštitu prava radnika, važno je preduzeti korake koji će stvoriti povoljan ambijent za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, smanjiti rad na crno, negativne efekte sive ekonomije...”, kaže Milić.
Inače, sadašnja minimalna satnica od 130 dinara, najviša minimalna zarada u mesecu u kojem se radi 184 sata je 23.900 dinara. Uz smanjenje broja radnih sati – umesto 184 sata radilo bi se 138 – najviša minimalna zarada iznosila bi 17.940 dinara.
(Telegraf.rs)