MESTA U SRBIJI U KOJIM IMA MNOGO OTROVNICA: Ujeda šarke se posebno pazite kad idete na ove lokacije!
Većina zmija u Srbiji, uklјučujući i otrovnice, može se sresti od ranog proleća do pozne jeseni
Snimak "užičke anakonde" koji se juče pojavio u malinjaku u selu Volujac, zabrinuo je mnoge. Jedni su zastrašeno prokomentarisali da u životu nisu videli veću zmiju, drugi su se pitali ko bi posle ovoga išao da bere maline, a treće je interesovalo gde u Srbiji ima najviše zmija otrovnica. Ipak, morate znati da zmije nikad prve ne napadaju i da su zakonom zaštićene.
Većina zmija u Srbiji, uklјučujući i otrovnice, može se sresti od ranog proleća do pozne jeseni.
- Južno od Save i Dunava mogu se naći sve tri vrste otrovnica koje žive u Srbiji (poskok, šarka i šargan), poskok je najviše rasprostranjen, ima ga na gotovo celoj teritoriji južno od Save i Dunava. Šargan i šarka su rasprostranjeni južno od Save i Dunava uglavnom na visokim planinama, i to ne na svim, jer zahtevaju određenu klimu i staništa.
- Što se tiče Vojvodine, tamo se od otrovnica može sresti samo šarka, i to na svega par lokaliteta, kao što su Fruška Gora, gde je inače jako retka, Vršacki Breg, Obedska bara, Zasavica i jos nekoliko - kaže herpetolog Aleksandar Simović iz Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović".
KAKO PREPOZNATI UJED OTROVNICE
Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta.
Otrovne zmije ponekad nanesu i tzv. suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi). Takav ujed služi samo da zastraši napadača.
POSKOKA IMA SVUDA, ŠARKA I ŠARGAN NA PLANINAMA
Šarka (Vipera berus) je zmija koja se obično povezuje sa visokoplaninskim staništima, ove vrste ima i u nizijama.
U Vojvodini se može sresti na nekoliko lokaliteta, kao što su Fruška gora, Vršački breg, Obedska bara i Zasavica. Na ovim mestima u Vojvodini populacije su prilično male, tako da je mala verovatnoća da se sretnete sa ovom vrstom zmije.
Južno od Save i Dunava sa šarkom se možete sresti na nekoliko planina, kao što su Kopaonik, Stara planina, Šar planina. Šarka je u Srbiji strogo zaštićena vrsta.
Poskok (Vipera ammodytes) je vrsta koja se može sresti na gotovo svim mestima do 1.500 metara nadmorske visine južno od Save i Dunava.
Poskok je naša najveća otrovnica. Preferira osunčana staništa, kao što su kamenjari, otvorene osunčane šume, žbunje i slično. Često se nalazi u neposrednoj blizini naseljâ. Ova vrsta je u Srbiji zaštićena.
Šargan (Vipera ursinii) je naša najmanja otrovnica, ujedno i najbezazlenija. Može se sresti samo na Šar planini i Prokletijama. Šargan je takođe strogo zaštićena vrsta. Prema Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode, ova vrsta je ranjiva.
Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljiviji deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta.
NOGE I RUKE NAJČEŠĆA MESTA UJEDA
Zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešće ne oseća nikakve posledice.
Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak, najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.
Pre polaska na nepoznat teren treba se informisati o potencijalnim opasnostima – ne samo o npr. konfiguraciji terena, postojanju izvorâ i sl., nego i o živom svetu sa kojim su susreti u divlјini neizbežni.
Zbog toga u principu pri kretanju kroz prirodu treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke (npr. pri branju bilјaka ili veranju uz stene) i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.
Do sada najviše ujeda zmija je zabeleženo 1999. godine, posle bombardovanja - čak 40.
Ukoliko niste, pogledajte video ogromnog smuka u užičkom malinjaku: