Manje izostanaka, više sukoba roditelja i nastavnika

Srednjoškolci u proseku godišnje izostaju 170 časova, oko pet odsto manje nego lane. Međutim, odnos roditelja i nastavnika sve više obuhvata "ulični rečnik"

Nakon godinu dana primene novog Zakona o osnovama obrazovanja, prve procene sindikata pokazuju da se broj izostanaka u srednjim školama smanjio za oko pet odsto.

Milorad Antić, dugogodišnji predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže da je lane učenik u proseku godišnje izostajao 180 časova, a sada oko 170.

Deca su navikla da kalkulišu, dodaje, u prvom polugodištu obično bude po 70 izostanaka, a onda se situacija pogoršava sa dolaskom lepog vremena i naročito pred kraj školske godine.

- Nismo radili detaljnu analizu, ali je primetan blagi pad broja izostanaka, što naravno ni izbliza nije dovoljno. I dalje imate škole u kojima đaci izostaju i po 200 časova godišnje. Međutim, ono što postaje mnogo gori problem u školama jeste odnos roditelj–nastavnik, koji se iz godine u godinu pogoršava: koristi se "ulični rečnik", psovke, uskoro očekujemo da i batine postanu svakodnevni deo komunikacije roditelja koji smatraju da njihovo dete ne zaslužuje ocenu koju je dobilo u školi - analizira Antić situaciju na kraju školske 2011/2012. godine.

Prema njegovom mišljenju, u ovom začaranom krugu svi su zakazali: i škola i roditelji i prosvetne vlasti, ali je u korenu problema ipak – roditelj.

- Roditelji vaspitavaju decu da se bezobrazluk isplati i da nezasluženo treba da bude nagrađeno. Najčešće probleme imamo upravo sa porodicama u kojima već ima određenih problema, a koji se reflektuju na dete - ocenjuje Antić i dodaje da se situacija u školama može popraviti uz pomoć metoda koje svet već primenjuje.

- Ne treba izmišljati toplu vodu: predlog Foruma srednjih stručnih škola prosvetnim vlastima jeste da se uvede škola za roditelje, u kojoj će oni učiti kako se ocenjuje, kako se ispituje, kako se pravdaju izostanci i sl. Zašto ne uvesti neku vrtu društveno korisnog rada – na primer, ukoliko očisti školsko dvorište, učeniku se oprašta pet izostanaka - predlaže Antić koji je nastavnik informatike i matematike.

On navodi da bi u te metode koje se koriste na primer u Poljskoj, mogle da budu i potpisivanje ugovora između nastavnika i škole, i pojačan vaspitni, ali i stvaralački rad đaka kroz sekcije u školama.

- Pre samo 20 godina, na kontrolnom zadatku su bili svi đaci, a sada nema pola odeljenja. Tada nikome nije padalo na pamet da beži sa časa. U moje vreme se znalo: ne smeš da prepisuješ i ne smeš da izostaješ - ističe prof. dr Ljiljana Bajić, prodekan beogradskog Filološkog fakulteta.

Prof. dr Zorana Lužanin sa Univerziteta u Novom Sadu kaže da se deca od osnovne škole uče da idu linijom manjeg otpora i da je zapanjujuć podatak da je više od 50 odsto devojčica oslobođeno nastave fizičkog vaspitanja iz „opravdanih” razloga.

- Kada nam dođu eksperti iz Švajcarske ili Nemačke oni zaista ne razumeju šta znači ’da nam deca ne idu u školu - dodaje dr Lužanin.

Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote u Beogradu, uradila je i istraživanje o uzrocima neopravdanih izostanaka, a koje je pokazalo da je na prvom mestu kod đaka strah od ispitivanja, potom slede loš prevoz, nezanimljivo predavanje i uticaj vršnjaka. Anketa je pokazala i da đaci ne kriju da se prilikom pravdanja izostanaka oslanjaju na veliku pomoć roditelja, naročito kada su u planu pismeni, kontrolni ili ispitivanje, jer je mnogo lakše da dobiju (ne)opravdani nego jedinicu.

"Lane je na završnom ispitu bilo slučajeva i dopisivanja bodova i dopisivanja zadataka i ne sećam se da je bilo ko kažnjen. Kakvu poruku vi šaljete ako jedan đak uči i ne uspe da upiše željenu školu sticajem okolnosti, a njegov drug iz klupe vara i upiše se gde želi? Kako da ostvarite vaspitnu ulogu škole ako nereagovanjem šaljete poruku da je budala onaj koji uči, a da je dobar onaj koji se snađe ", postavlja pitanje dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

(Izvor: Politika / Foto: Ilustracija)