Danas se vodi borba između primitivizma i antiprimitivizma: Jaka poruka benda "Zoster" iz Mostara za ceo region (VIDEO)

"Zoster" čine Mario Knezović (vokal), Adis Sirbubalo (klavijature, harmonika), Atilla Aksoj (gitara, udaraljke, vokal), Nikola Galić (bas), Goran Rebac (bubnjevi, marimba, udaraljke)

"Jer kad se u Bosni plus i minus izjednači, i kad se um pomrači, i niko nikom ništa ne znači. Za jedne on je heroj, a drugima je zločinac, s možda negdje na pola puta, njegova duša luta", reči su vodeće pesme novog albuma "Srce uzavrelo" mostarskog benda "Zoster" koja jasno ukazuje da je poruke pesama ovog benda pogađaju u centar, baš tamo gde većina nas ne želi da gleda.

Preporučujemo

Neka se spremi Kalemegdan: Muzička kraljica stiže u Beograd krajem juna

Počeli su 2000. godine kao i svaki drugi mladi i entuzijastični bend koji se kroz muziku bori protiv nepravde koja je sveprisutna. Logičan izbor za početak karijere bio je ritam iz (majke) Jamajke - rege, ali više od svega "Zoster" je počeo da se probija na balkanskoj sceni zahvaljujući zaraznim tekstovima i direktnim porukama koje je svojim glasom prenosio frontmen Mario Knezović.

Naziv "Zoster" nastaje nakon što je Mario preboleo herpes zoster, virus koji živi u ljudskom telu, a prilikom pada imuniteta manifestuje se na površini kože u vidu osipa, koji se vremenom širi, najčešće po ramenima i oko struka. Tako i hercegovački bend "Zoster" nastaje kao posledica pada imuniteta društva i kao potreba da se nešto kaže i učini.

Upravo frontmen "Zostera" Mario Knezović za Telegraf.rs otvara vrata svog sveta i uoči "OK festivala" u Tjentištu, gde će nastupati 2. jula, odgovara na pitanja o muzici, svetu oko nas i potrebi za borbom protiv sistema.

Za Zoster su karakterističi lucidni, duhoviti, neretko i sarkastični tekstovi o društvenim fenomenima. Šta vas kao tekstopisca inspiriše? Kako nastaju pesme Zostera?

Može se pisati o svemu i svačemu. Ja se prepustim i pišem o onome što mi se učini da bi trebao pisati... nekad pišem tekst pa onda ga ublažim, nekad imam glazbu na koju pišem tekst, a nekad se događa istovremeno i glazba i tekst.

Od trećeg albuma "Imači kada", primetno je da je "Zoster" ostavio iza sebe rege ritmove, da su pesme dobile muzički i tekstualno mračniji ton koji se nastavio i na aktuelnom albumu. Šta je bio razlog za ovu transformaciju?

U međuvremenu smo naučili svirati :) I dok smo svirali reggae koketirali smo s drugim žanrovima, i onda smo uveli klavijature u bend i dogodio se novi zvuk. A trebao nam je jer nas zanima muzika uopšteno, a ne žanr sam po sebi. Nismo hteli upasti u matricu nego smo tražili nešto novo u muzici i da sami sebi budemo novi u muzici i zanimljivi.

Da li se kontinuitet može očekivati i na izdanju koje pripremate?

Imam neke gotove kompozicije, a neke se tek trebaju dogoditi. Ne znam još kako će to zvučati niti na tragu čega će biti. I to je uzbudljivo i nama samima jer nas čeka super pustolovina. Znam da ćemo raditi srcem i da nećemo objaviti ništa čime nismo zadovoljni.

U jednom intervjuu iz 2009. godine, rekli ste: "Mi smo uplašena generacija koja je gledala starije kako idu u akciju. Bili smo svesni svega ali nemoćni da išta uradimo." Da li je naša generacija u međuvremenu sazrela?

To je tako bilo, bili smo mladi i nemoćni i uplašeni, a svesni svega što se događa oko nas. Sigurno da je naša generacija sazrela, samo ne znam za šta je sazrela :) Mislim da će sledeći američki predsednik biti iz naše generacije, ali kakav li će to predsednik biti?

Pesma "Gavrilo", o kontroverznoj istorijskoj ličnosti Gavrilu Principu je prvi singl sa aktuelnog albuma "Srce uzavrelo". O Principu se i danas, više od jednog veka od Sarajevskog atentata, uglavnom govori sa pozicija ljubavi i mržnje. Koliko su ex-Yu društva u stanju da racionalno sagledaju istoriju?

Racionalnost nije nešto čime se Balkan može pohvaliti, a nasušno nam je potrebna. Koliko god je svet danas nekako sve više bez emocije i bez duše, nama je svakako potrebno više razuma nego emocije, jer sve što se događalo na ovim prostorima više je iz emocije, a manje iz racija... i tu smo gde smo... A Gavrilo? E pa bio jednom jedan Gavrilo, srce uzavrelo... idemo dalje...

Nastupate na "OK festivalu" u Tjentištu, mestu u kojem je pre 40 godina podignut kompleks Dolina heroja, posvećen palim borcima Narodnooslodlačkog rata. Jednako važan spomenik – Partizansko groblje, postoji i u Mostaru, gradu iz koga dolazite, a koje je, kao i brojna druga obeležja antifašizma, danas zapušteno i često skrnavljeno nacističkim i fašističkim simbolima. Šta nam ovakav odnos govori o poziciji koju antifašizam ima na našim prostorima?

Nažalost, na ovim našim prostorima ni klupa u parku ne može ostati duže od jedne sezone. Ništa nismo naučili iz istorije. Treba raditi s ljudima. Fašizam je veliko zlo, ali i mnoga zla su se krila iza antifašizma. Mislim da se danas na ovim prostorima vodi borba između primitivizma i antiprimitivzma. Svet je danas puno drugačiji. I treba odgovarati izazovu vremena. Nadam se da će se stvari uskoro promeniti i da će istorija i istorijske činjenice biti tretirane manje kroz ideologiju, a više kroz nauku i da će klupe iz parkova potrajati malo duže od jedne sezone, da ćemo vrednovati spomenike kao svedoke vremena iza nas, i da se Rifet makne iz kuhinje.

Zosterom ste zarazili region daleke 2000. godine kada je bend nastao kao “potreba da se nešto kaže”. Koliko ste do sada rekli i na koji način ste se tokom ovih 17 godina menjali kao ljudi i muzičari?

Kad smo počinjali bili smo mladi i više smo se osećali delom kolektivitieta ili čopora i iz te pozicije smo i govorili. U međuvremenu smo postali samotnjaci, individualci, što je i prirodno, jer dolaze mlađi kojima moramo prepustiti mesto. Mi smo oni isti ljudi samo drugačiji, vreme nas je oblikovalo kao more stene.

Kakva je muzička scena u Mostaru, a sa druge strane, koji grad u Srbiji vam je ostao u posebnom sećanju? (Gde je publika ostavila najveći utisak)

U Mostaru imamo "rock školu" koja okuplja mlade talentovane ljude i mislim da njihovo vreme dolazi i da će iz Mostara doći još dosta dobre muzike. U Srbiji nam je osim Beograda i Novog Sada u posebnom sećanju ostao Kragujevac. Tamo smo nastupali dva puta, prvi put 2009. pred osam ljudi, od kojih je samo konobar bio iz Kragujevca, a zatim 2016. na "Arsenal festu" pred nekoliko hiljada ljudi. I u Zrenjaninu je bilo super te davne 2009.

Šta publika od "Zostera" može da očekuje 2. jula na "OK festivalu"?

U Tjentištu ćemo svirati najbolje od Zostera. Publika može očekivati dobru zabavu jer je festival pun pogodak, a Tjentište je idelno mesto za festival ovog tipa. Obzirom i da je Perućica najveca prašuma u Evropi, želim "OK festu" da bude i najveći festival u prirodi u Evropi.

U sveopštem žutilu medija i degradaciji vrednosti mladih, koliko muzika ima snage da "ispravi stvari" i sačuva dostojanstvo samokritičnosti i samosvesti?

NEUKUSU TREBA REĆI NE (Disciplina kičme) je slogan ove decenije! Balkan baštini dobru i kvalitetnu muziku i sigurno da će biti korektiv društva... ali u kojoj meri, ostaje da vidimo.

(Gordana Ćosić, g.cosic@telegraf.rs)