PROMENA U SANU U 2017. GODINI: Od sada će imati ograničen broj članova po odeljenjima

Cilj je da se vodi računa o ravnoteži između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja clanova iz društvenih i humanističkih, s jedne strane, i prirodnih i tehničkih nauka s druge strane, kao i između pojedinih odeljenja.

Skupština Srpske akademije nauka i umetnosti donela je danas odluku o osnivanju nove jedinice Akademije - Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju i većinom glasova usvojila izmene i dopune Statuta koja se odnose na uvođenje ograničenja broja članova po odeljenjima (numerus clausus) na 25.

Preporučujemo

SANU najzad o Darvinu, ponos Nemanje Vidića i Mond diplomatik na poklon: Šta vas čeka u novom broju Nedeljnika

Izmene i dopune Statuta koji se odnose na uvođenje "numerus clausus" izavale su najviše polemike danas na Godišnjoj skupstsini SANU, kojoj je od 134 člana prisustvovao 91 akademik, a 81 je glasao za uvođenje ovog, kako je istakao predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, kratkotrajnog rešenja.

Kostić je u uvodnom obraćanju rekao da je u pojedinim odeljenjima došlo do nesrazmernog rasta, dok u drugim do nesrazmernog pada broja članova što ugrožva opstanak odeljenja društvenih nauka.

Zbog toga je Predsedništvo Akademije održalo niz sastanaka posvećenih rešavanju tog problema.

Predlozi koji su imali bar trećinu podrške dostavljeni su odeljenjima i svim članovima SANU, nakon čega je konstituisana Statutarna komisija koja je formirala predlog i uputila ga Predsedništvu koje je taj predlig većinom glasova prihvatilo.

Cilj je da se vodi računa o ravnoteži između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja clanova iz društvenih i humanističkih, s jedne strane, i prirodnih i tehničkih nauka s druge strane, kao i između pojedinih odeljenja.

Predlog je i da ukoliko neko odeljenje SANU u vreme izbora za nove dopisne i redovne članove Akademije proceni da bi to pomoglo izboru, ono može zamoliti najsrodnija odeljenja da odrede do pet svojih redovnih članova koji će učestvovati u svim raspravama o predlozima za izbor novih članova i dati, ukoliko to smatraju potrebnim, svoje mišljenje.

Kostić je istakao da je šest od osam odeljenja tražilo uvođenje "numerus clausus" i da je to kratkotrajno rešenje, kao i da će u septembru i oktobru pristupiti diskusiji o mogućim organizacionim promenama.

Akademik Vladimir Kanjuh, član Odeljenja medicinskih nauka, smatra da treba sačuvati autonomiju Odeljenja društvenih nauka, uz pomenutu pomoć SANU do pet predloženih članova iz srodnih odeljenja i prepustiti Odeljenju društvenih nauka da reši svoj problem, kao i da bi uvođenje "numerus clausus" teško pogodilo Odeljenje medicinskih nauka i Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke.

- Ako se usvoji da Odeljenje medicinskih nauka, koje ima 24 člana, može na izborima sledeće godine da primi samo jednog člana, imaćemo oštru i opravdanu kritiku od strane medicinske naučne javnosti - rekao je Kanjuh. On je dodao da SANU u "svom uvećanju i u prirodnim oscilacijama nije dostigla kritičnu tačku da joj je potreban numerus clausus", kao i da bi njegovo uvođenje dovelo do nezadovoljstva mladih Akademijom.

Akademik Vasilije Krestić, član Odeljenja istorijskih nauka, rekao je da nije za uvođenje "numerus clausus", ali da trenutno nema drugog rešenja problema, jer postoji opasnost da nestanu discipline na kojima je potekla SANU i na kojima i dalje mora da počiva.

On je kazao da među 11 članova Odeljenja istorijskih nauka nema arheologa, jer su svi pomrli, nema istoričara crkve, ni vojnih istoričara, kao i da je većina starija od 80 godina.

Predsednik SANU rekao je da, iako će biti napadnut zbog svoje izjave, on i dalje smatra da su osnova i suština Akademije jezik, pismo, istorija, društveno-humanističke nauke i naveo da članovi iz oblasti društveno-humanističkih nauka broje 28 akademika ili 21 posto svih članova, obećavši da je usvojena izmena Statuta samo kratkotrajno rešenje.

Kanjuh je zatražio i da se u Statut vrati status "član van radnog sastava", na šta je Kostić rekao da to zahteva promenu Zakona o SANU iz 2010. godine, što trenutno za Akademiju može biti čak i "opasno".

Kostić je u svoj uvodnom govoru ukazao na neophodnost da SANU sa Vladom Srbije uspostavi dijalog o neprihvatljivim uslovima rada Arhiva Akademije ui neophodnosti nove zgrade za tu namenu, kao i da se ozbiljno sagledaju finansijski odnosi sa resorom kulture, jer deo rada SANU jeste i umetnost.

On je konstatovao da SANU trenutno nije ugrožena , da su povećana izdvajanja za pet posto u odnosu na 2016. godinu i da je Vlada Srbije opredelila velika sredstva za Akademiju u okviru postavljenog prioriteta na polju digitalizacije kulturne, naučne, umetničke i istorijske baštine.

Izveštaj o radu SANU u 2016. godini podneo je generalni sekretar SANU akademik Marko Anđelković, potpredsednik SANU akademik Zoran Popović govorio je o budžetu i preraspodeli istog, potpredsednik SANU akademik Ljubomir Maksimović u ime Izvršnog odbora se ovrnuo na pojedine probleme, ali i rezultate Akedemije, dok su o radu ogranaka u Novom Sadu i Nišu govorili njihovi predsednici akademici Stevan Pilipović i Ninoslav Stojadinović.

Donete su i smernice za izbor dopisnih članova SANU i utvrđen program rada za 2017. godinu.

(Telegraf.rs/Tanjug)